Пола века књижевног рада Видосава Стевановића

Позната Сартрова теза каже да човек не постаје писац само зато што жели да нешто каже, већ зато што је одабрао да то учини на известан начин. Тако је и, након повратка из Париза, током последњих десет година, Стевановић сабирао и уређивао записе настале током пола века књижевног стварања.

"Стално имам утисак да сам нешто пропустио, нешто битно, важно, неизрециво чак. Једино што не знам шта је то", каже Видосав Стевановић, књижевник.

Боја пролазности ствари", трећи је део "Дневника самоће" и нема намеру да критикује књижевно, већ потврђује тезу аутора да је једном откривена слобода, заувек освојена. Овога пута пише о животу и раду до 2012. године.

"Ја нисам задовољан својим књигама, зато пишем нове. Али, не могу рећи да си се иједне одрекао", каже Видосав Стевановић, књижевник.

Стевановићев књижевни пут почиње 1967. збирком песама "Трубље".

Романи и преповетке који је следе: "Рефуз мртвак", "Нишчи", "Периферисјки змајеви" и "Тестамент", постају антологија југословенске књижевности.

"Време у ком је он почињао, у коме је стекао књижевну славу и зрелост, је потпуно другачије и не може се применити на ове наше уске просторе. Чини ми се да је некада књижевност више значила обичном читаоцу него данас", каже Мирко Демић, књижевник.

"Тако да сам ја у "Дневнику самоће" нашао све, или постао свестан свега онога што је на неки начин еволуирало из "Константина Горче, "Рефуза мртвака", "Нишчих" и "Тестамента" и што је постало једна коначна, узвишена књижевна емоција", каже Петар Арбутина, књижевник.

Осмишљен као место сусрета књиге и читаоца, и Клуб "Видосав" у Ботуњу код Крагујевца обележио је осму годину рада.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542