Буреком до хлеба

Стицајем животних околности, Горан Вујић је са 14 и по година почео да зарађује сопствени хлеб. Окренуо се пекарству, заменио дан за ноћ, а спретним рукама развија коре за буреке.

Овај мајстор бурекџија ради ноћу већ 27 година, и како каже, после спава четири.

"Остане ми четири, пет сати за спавање и то ти је сваки дан тако", каже он.

У пекари у којој се запослио као дете, гази четврту деценију живота. Занат је учио код покојног ужичког пекара Миша, чији брат каже да су Ере специфичне по хлебу, буреку, али пре свега комплет лепињи.

"Која је постала бренд Ужица и као што знате и ви ипак не може нико не може да направи лепињу него ужички мајстори", каже Миле Пауновић, послодавац директор "Нове пекаре" Ужице.

Траженији је ипак бурек, али све је мање спретних мајстора да спреме тепсије.

"Јер је тежак ово ипак и ноћни рад и све, млађи тешко се одлучивају за овај корак", каже Горан Вујић, мајстор бурекџија.

Међутим, већ дуже од петнаест година у пољопривредној школи у Пожеги увек има младих који су заинтересовани за пекарски занат.

"Определила сам се зато што волим овај смер и зато што знам да кад завршим са школом да ћу наћи посао", каже Данијела Зарић, ученица ПШ "Љубо Мићић" Пожега.

Упркос чињеници да се захваљујући пекарском занату лакше може доћи до посла у Србији, али и добро зарадити ван граница наше земље, све мање је оних који су заинтересовани да замене дан за ноћ.

"Труд се увек исплати", каже Горан мајстор бурекџија који се од тепсија одмара само месец дана годишње.

"И њега проводим радно, тада идем у малине, купине, све одрадимо то, то је годишњи одмор", каже Горан Вујић, мајстор бурекџија.

Поносан је што је са супругом успео да тај радни дух пренесе и на децу, да би се лакше снашли у животу. Зато у школи и на факултету имају добар успех, а у малинама од малих ногу зарађују свој динар.