Нови живот старих ткаља

Да би се стабилизовале димензије платна потребна је машина за санфоризацију, коју је за потребе производње набавио познати ариљски текстилац Милан Радовановић. Та италијанска машина, стара 26 година, била је практично осуђена на смрт и превезена на отпад.

"Ми смо је буквално испред ножа аутогеног апарата купили од њега и инсталирали", каже Милан Радовановић, власник предузећа "Митекс" у Ариљу. "У текстилу то је капитална машина у завршној доради тканине и ово је једина машина на просторима бивше Југославије, која егзистира, која функционише."

Бројни власници приватизованих предузећа били су првенствено заинтересовани за земљиште, или објекте, а машине које су, због компјутеризације лако отписане, транспортовали су на отпад. 

Иако већина машина због застареле технологије заврши на отпаду и у рециклажи, има и оних који сматрају да им треба дати шансу за нови живот.

У предузећу Милана Радовановића такво поверење оправдале су и ткаље који су биле планиране за отпад, али су у Ариљу и даље у радном заносу.

"Старости су између 30 и 50 година, а овде су добиле нов живот", објашњава Милица Јовановић, "да може да се ради на њима".

"Ако купите нову опрему треба вам много пара, а на овом тржишту немате много посла за тако квалитетну опрему", истиче Милан Радовановић. "Овако са неком опремом, која је у добром стању, можете направити добар посао, запослити себе, породицу и то."

Ариљски текстилци су спасли много машина које су биле отписане у другим деловима Србије. Многи данас имају најсавременије технолошке системе, али оне старе не бацају тако лако на отпад.