Осма деценија ужичких "Вести” и 45 година Радио Ужица

Само шест дана по формирању Ужичке републике, чије је вођство схватило значај штампе, светло дана угледао је први број "Вести", штампан ћирилицом, а после њега још 15 за 18 дана.

"Први број је изашао на неких 62 стране са 172 прогласа, обавештења, наредбе, тако да је имао важну улогу, посебно због тога што је пружао информације с фронта и на неки начин подизао морал, не само бораца већ и грађана Ужица", каже Славица Стефанович кустос, Народни музеј Ужице.

Пролазиле су деценије, а новинари "Вести" предано бележили све што се око њих збивало - од привредних успеха, друштвених дилема, културних достигнућа, спортских догађања до неких малих ствари из градске свакодневнице.

"Оно што је највећа вредност ових новина је управо зато што је недељник "Вести" највећи хроничар не само Ужица већ и Златиборског округа. Многи који раде семинарске радове, било какво истраживање, најпре листају странице "Вести" и ту траже податке, тако да се и ми трудимо да задржимо ту неку традицију, али и да унесемо неке новине", каже Зорица Ђоковић уредница недељника "Вести".

Да је важно бити виђен у "Вестима "потврђују и они о којима се писало.

"Мени је било много значајније да "Вести" објаве неки мој резултат као атлетичара, касније као тренера него да то учини "Спорт", "Журнал" или било који други лист", каже Славко Кузмановић атлетичар и тренер.

Три деценије после новина огласио се у етру и препознатљиви сигнал Радија Титово Ужице.

"Од периода када је 1971. године кренуо онај шесточасовни дневни програм до данас када радимо наравно 24 сата дневно, много штошта се променило мада смо наравно покушали да задржимо све оно што је било добро на Радио Ужицу, тада Радију Титово Ужице, у суштини оно сшто данас радимо на радију-покушавамо да будемо модерно форматирани и мислим да у томе успевамо", каже Ана Миилошевић уредница "Радио Ужица".

Као место одакле су ужички новинари најчешће кретали у медијске воде, у "Вестима" ипак мало стрепе за будућност, јер се млади, школовани новинари тешко одлучују за повратак у родни град и леп, али тежак новинарски посао.