Милијарде маски и заштитне опреме остале у италијанским складиштима: Италија данас плаћа високе цифре за њихово уништавање

Највећи део тог терета чине маске, које саме заузимају више од 245.000 кубних метара. Према последњем попису Министарства здравља, скоро сав материјал, око 99 одсто, спада у неопасан отпад.

Тешко је уопште замислити колика је то заправо количина, али примера ради, толико робе стало би у око 3.500 камиона. А само држање свега тога у складиштима државу кошта близу 900.000 евра месечно.

Све је почело током пандемије, када се Италија, као и многе друге земље, трудила да обезбеди што више заштитне опреме у тренутку када је на светском тржишту владала права трка и несташица. За две године ванредног стања покренуто је преко 18.000 набавки, укупно вредних око 24,5 милијарди евра.

И нису се куповале само маске. Биле су ту и вакцине, тестови, респиратори и остала опрема за интензивну негу, лекови, средства за дезинфекцију, па чак и додатни простори који су били потребни да би се систем уопште изборио са епидемијом. Преко 22 милијарде евра отишло је кроз поједностављене, брзе процедуре јавних набавки.

Већ 2022. године, када се ванредно стање ближило крају, морало је нешто да се предузме поводом вишка залиха. Комисија на челу са Франческом Фиљолом тражила је да се уништи око 218 милиона такозваних “маски за ширу популацију, које једноставно више нису могле да се користе. Њихово складиштење коштало је око 313.000 евра месечно, а само уништавање још додатних 698.000 евра.

Четири године касније - права главобоља

Касније су покушавали и да продају или поклоне оно што је остало, али није било превише заинтересованих, ни за време владе Марија Драгија, ни касније Ђорђе Мелони.

Сада се чини да влада коначно жели да затвори ту причу. По новом закону о јавној управи, Министарство здравља предложиће кандидата за ванредног повереника, којег ће именовати Влада, а његов посао биће да организује повлачење и уништавање преосталог материјала, рок је 31. март 2027.

За све то издвојено је 84 милиона евра, 44 милиона већ следеће године, а остатак 2027. Повереник ће за тај посао добијати 40.000 евра годишње.

Оно што је требало да буде доказ да је држава спремна за здравствену кризу, четири године касније претворило се у праву главобољу: логистичку и финансијску. Уместо да послужи сврси, та опрема сада само додатно празни италијански буџет, и то за нешто што на крају неће ни бити употребљено.