Треба ли Свети Никола да буде више од верског празника

За Светог Николу се каже да је слава коју слави пола Србије, док друга половина иде у госте. И, чини се да је последњих година баш тако. Лично имам бар седморо, осморо добрих пријатеља који славе овог свеца, а то је и заштитник дома мојих родитеља и доброг дела родбине.

Физички је немогуће обићи све који славе истога дана, па смо одлучили да 19. децембра посећујемо моје родитеље и пријатеље који живе у нашој близини. Сличне "муке" има већина оних који добију позив за славу, иако се по правилу, на славу не зове. Проблем је многоструко већи када је радни дан, па на више адреса треба стићи по завршетку радног времена...

Управо ту долазимо до нечега што ме је ове године прилично изненадило. Можда је тако било и раније а да на то нисам обраћала пажњу.

Вратимо се на славу и њено обележавање. Када сам била мала, Светог Николу смо славили у кругу породице. Без позивања великог броја гостију, али уз довољно хране и пића (не оволико колико се сада спрема) да се почасте сви који тог дана сврате у кућу. Чак се и не сећам да сам тог дана изостајала из школе, бар не из основне.

Тридесетак година касније, моја деца су основци. И овог понедељка су у школи имали скраћене часове због Светог Николе. А продужени боравак је радио само до 15 сати.

Да се разумемо закон дозвољава плаћено одсуство првог дана славе онима који славе. Међутим, одлука да се часови скраћују како би они који не славе стигли на славу онима који славе је за мене у најмању руку била изненађење.

Зашто онај коме тог дана није светац не би радио пуно радно време? Па, редовно се пре овог дана радило и на Свету Петку, Митровдан, Ђурђиц, Аранђеловдан...

Такође сам од комшинице чула да су у некој другој школи поједини наставници у понедељак ујутру јављали да су болесни... Чудно је једино што су тегобе имали само тог дана када се ишло на славу.

Да не буде да су само запослени у државном сектору искористили ту "привилегију", на Светог Николу су и поједине радње, у приватном власништву, имале скраћено радно време – од 8 до 16, од 9 до 17 или од 10 до 18 сати. Има и власника фирми који су израчунали да им је боље да тог дана ни они ни њихови запослени не раде, јер је то мањи трошак од непродуктивног седења у канцеларији током којег се махом размишља како стићи са једне славе на другу.

На моје изненађење чак ни у бањи, где се иде због лечења, тог поподнева није било гужве. Као да је већина пацијената осетила неко олакшање за Светог Николу, па је могла да "прескочи" терапију.

Пола Србије слави Светог Николу, пола иде у госте

Јутро после Светог Николе је нови изазов.

Лекар који "води" мој случај од када сам се повредила (незгодно сам пала), са пацијентима у поликлиници ради уторком. Овог уторка ујутру је јавио да му је изненада нешто искрсло и да неће моћи да дође на посао, па су ме на шалтеру посаветовали да би најбоље било да на контролу дођем за недељу дана. Следећег уторка. Па добро, терапију имам, могу да дођем и следећег уторка. Нећу да грешим душу, можда човек стварно има неке неодложне обавезе.

У разговору са кумом, са којом се, иначе, договарам о новогодишњем изненађењу за њену и моју децу, сазнајем да ни она баш нема среће тог јутра.

Продавница у којој смо на интернету нашле поклоне за новогодишње пакетиће требало је да се отвори још у пола девет. Четрдесет пет минута након тог времена и даље је затворена. Онако у шали јој кажем, па можда је трговцима нешто искрсло од јутрос...

Током јутра још постоји нада да ћу папир о боловању који треба да однесем у фирму, јер је дошло до процедуралне грешке приликом попуњавања, можда добити тог дана.

Наиме, када сам у петак прошле недеље била да се распитам о чему се ради и због чега су ми са посла вратили образац добила сам обавештење да јесте дошло до грешке, али да се Комисија која то треба да исправи састаје када се прикупи довољан број предмета и да се то пре уторка сигурно неће догодити, будући да је у понедељак Свети Никола. Недовољан број предмета или нешто друго, тек комисије није било у уторак.

Клубу оних који нису баш имали среће јутро након Светог Николе придружио се и мој супруг. Њему је каснило штампање неких цртежа, јер је газда штампарије дан раније славио славу, па је заборавио да запосленима проследи мејл у којем се налазио фајл за штампу. А књиговођа је вече пре мало дуже остала на слави, па је ујутру каснила са послом и није спремила неопходне потврде...

Свети Никола као државни празник?

Све ово навело ме је на размишљање о томе зашто лепо Светог Николу осим за верски, не прогласимо и за државни празник који се обележава нерадно два дана, као што је то за Нову годину, Дан државности или Први мај. Чак сам то и више пута у уторак у разговору са различитим људима поменула. Нико се није успротивио идеји, а више-мање су имали слична искуства.

За Светог Николу сви знају. Јер као што смо рекли половина слави, друга половина иде у госте. Првог дана би у том случају сви имали довољно времена да се спреме и да цео дан иду од једног до другог домаћина, а да не морају да праве листе приоритета посета. Другог дана би могли да одморе, што би било боље него да посао трпи због умора и мањка концентрације.

Верујем да би резултати анкете о томе шта се тачно обележава 15. и 16. фебруара, били далеко лошији од оних који би се добили као одговор на питање шта се слави 19. децембра, и то две деценије након што је Дан државности поново успостављен на Сретење.

Уз жељу да нисам у праву, мислим да још мање људи зна шта је, рецимо, 11. новембра, иако Дан примирја у Првом светском рату прослављамо већ деценију.

Календаром је предвиђено да у Србији годишње има 13 празничних дана који се обележавају нерадно, међу којима је и дан за славу. Можда ту има простора и за ова два нова. Тада бисмо сви били начисто са тим шта 19. и 20. децембра треба, а шта никако не треба да очекујемо.