Сад се свега сећам - о мом другару, Дејану Гвоздену

Наше дружење је започело 1993. године. У новембру те године је изашао први број рокенрол магазина “Време Забаве”.

Од самога почетка моје колеге и ја смо се трудили да помогнемо рокенрол музичарима у промоцији њихове музике.

Сходно томе, кроз канцеларију ми је прошло много музичара, како оних старијих тако и нова екипа.

Већ се одомаћио Сиља, певач групе Деца лоших музичара. Помогао сам им око путовања у Париз, око изласка првог албума, касније су свирали и на два концерта која смо ми организовали.

У то време смо подржавали и издавачке куће којих је било тек неколико.

Једна од њих је био ЛВО рекордс у којој је један од власника био и Леша (Владимир Лешић), мој друг из основне школе. Брзо смо смо се договорили око пословне сарадње, нарочито када су у питању млади бендови.

Приликом једне посете студију, Леша ми је пустио нове (и прве) албуме група Дарквуд даб, Кристали и Оружјем против отмичара. Био сам одушевљен.

Када смо се следећи пут нашли упознао сам и Дејана. Некако, а тако то бива у тим тренуцима, смо кликнули. И почели смо да се дружимо.

Долазио је редовно на кафу, дружење, разговор и смејање. Знали смо да после посла останемо до ситних сати у разговору и веселој атмосфери.

Екипа у саставу Пеђа Недић, Марко Маршићевић, Лале Марковић, Дејан и ја, живела је рокенрол. Слушали смо нове албуме, информисали се, трачарили и планирали нове акције.

Из једне од таквих вечери је настала и идеја за Грување. Да снимимо нове домаће групе уживо и да то објавимо. У међувремену је Гвожђе почео да ради у “Времену” као курир, а Кристали су у марту 1994. објавили први албум.

Ја сам уз помоћ Душана Павлића креирао омот, а нашао сам се и на заједничкој фотографији која се појавила на омоту. Фотографију је урадила Горанка Матић.

Шта рећи, следећих месеци сам сваки дан у колима слушао албум певајући са Гвожђем песме Осми дан, О како си лепа, Знам, Два метра и друге.

У то време сам почео да сликам, а у музичкој продавници Пауновић у Адмирала Гепрата сам купио Hagstrom електричну гитару. И резервне жице.

Решио сам да направим бенд. Зваће се ВУ, као омаж групи The Velvet Underground. Касније сам схватио да је ВУ скраћеница и за Војну Управу, Вуметар, Вутру, Вуковар…

Први кога сам питао да ли би учествовао је Гвожђе. Прихватио је на кеца. Тиме сам решио басисту и певача. Логично је било да бубњеве свира Дејан Костић из Кристала. Пеђа Недић је заузео место гитаристе и постава је комплетирана.

Са првим пробама смо почели код Колета у гаражи 3X3 метра у Земуну. Гвожђе је водио, ми смо га пратили на почетку.

Онда се ослободио Пеђа па и ја. Почеле су и песме да се појављују. Прва је била Горе-доле.

Ускоро смо је снимили у студију ЛВО, где ми је тонац Жика пуно помогао при ватреном крштењу снимања у студију.

Снимање спота је посебна прича. С обзиром на буџет од 100 марака успео сам да се договорим да за те паре имамо сат времена снимања са монтажом. Пошто нисмо имали паре за камермана, човек који ради у студију нас је снимио, а онда сам за сат времена монтирао мој први спот као режисер.

Први концерт у оквиру Грувања, организовали смо 2. септембра 1994. у клубу Простор. Наступили су: Деца Лоших Музичара, Директори, Кристали и Новембар. Било је чаробно и незаборавно.

Гвожђе је наставио да ради, а то је подразумевало да свако јутро једе бурек и пије кока-колу. “Како можеш поново”, је била честа реченица тих месеци. Једноставно се уселио у мој живот. Постао ми је млађи брат.

Следеће године смо наставили да се дружимо, на послу, после посла, на пробама. Објавили смо и Грување 1, на коме се нашло 10 бендова.

Тог лета сам успео да организујем да заједно летујемо у Грчкој.

Кристали и Фамилија су имали тезгу и свако вече смо уживали у доброј музици.

Предложио сам да једно вече одсвирамо 2-3 ствари од ВУ. Никада нисам имао већу трему у животу. Пред сам концерт сам повраћао, десна нога ми се тресла, а све то пред двадесетак наших пријатеља са децом.

Покојни Геџа ми је после концерта рекао да смо били одлични. Верујем му и данас, али ја сам био калирао од треме. Тежак је живот нас рокера.

Осокољени успехом у Грчкој, наставили смо са пробама. И ја сам се ослободио, чак сам предложио и мелодију од које је касније настала песма Опал.

Успео сам да договорим студио у Новом Бечеју, где смо се упутили на прво снимање демо снимака. Одавно ми је јасно да крилатица: Sex & Drugs & Rock & Roll није нимало наивна. Овде је све било на максимуму.

Снимили смо 10 песама за 10 сати. После нам је свратио Милан Главашки и одвео нас до града, али даље се ничега не сећам. Једна од тих песама је песма Кућа за коју сам урадио спот као омаж Дејану.

У то време су Кристали почели да спремају други албум. Са пробама смо наставили почетком 1996. када бисмо ухватили слободног времена.

У априлу смо гостовали код Деце лоших музичара у њиховој просторији за вежбање. Ту смо у доброј атмосфери одсвирали цео материјал, а Деца су богами скакала. Вероватно један од лепших тренутака у мојој скромној музичкој каријери као гитаристе је да сам следећих пола сата џемовао са члановима ДЛМ.

Објавили смо и Грување 2. Тог лета је престало да излази “Време Забаве”, а ја сам се поред редовног посла окренуо и пронашао у сликарству.

У децембру сам имао прву излобу у галерији ”Звоно”.  Звала се Дођите и нормално да је и Гвожђе био на отварању. Сећам се да ме је нахвалио и да му се изложба допала.

Следеће године је изашао други албум Кристала ”Долина љубави”. Албум је дефинисао звук Кристала, а на њему се нашло 12 песама.

Помогао сам колико сам могао, око промоције, плаката, карата,.. Прегршт добрих песама Сад се свега сећам, Нестварно, Више ми није важно, Таласи,..

Следећех година смо се виђали повремено, свратио би до мене, клопао, преспавао и отишао даље. Ја сам радио изложбу за изложбом и то је било моје острво среће.

Кристали oбјављују трећи албум “Све што долази” 2001 године. Са албума су се издвојиле песме Мењам се, Још могу, Све што долази, Устани, крени и др. Гвожђе је почео да свира гитару.

Кристали објављују компилацију ”Live@Studio6” 2004. године. Брдо добрих песама на једном месту.

Наредних година смо се повремено чули. Он се оженио, добио ћерку. Ја сам се исто оженио. Ћерке су стигле касније.

А онда је Бог умешао прсте. Док сам у етељеу спремао излобу ”Ко је Енди Ворхол” за децембар 2016. у галерији “Звоно”, у паузи од рада сам крено да сређујем атеље. Налетео сам на гитару која је стајала у ћошку собе. Узео сам је, очистио, заменио жице, пронашао књигу са акордима да се подсетим и у следећа два сата сам написао своју прву песму, Енди Ворхол.

Вау! Са 54 године сам написао песму. У следећих месец дана сам написао још десетак. Решио сам да направим бенд. Свираћемо на отварању иложбе и то је то. Зваћемо се , а како другачије, Andy Warhol band.

Поново сам се прво јавио Дејану. Нашли смо се у атељеу, ја сам му одсвирао и отпевао све што сам написао. Био је позитивно изненађен. Објаснио сам шта је план и наравно прихватио је да ми помогне.

Следећих месец дана смо усвиравали песме и правили аранжмане за њих. Гвожђе ме је савршено пратио у свему. Био је сазрео као музичар. Била ми је част да радим са мајстором за поп песме.

Прављење бенда тражи неко време. Ја сам брзо успео да скупим екипу. На првој проби код Славка у студију који се налазио поред Еуросалона код Сајма, Џони је требао да пева. Пошто се предомислио морао сам ја. И тако сам постао певач.

Ускоро смо имали репертоар од десет песама које смо добро увежбали. Једна од тих песма је Јутро, где ми је Гвожђе помогао око гитара.

Као проверу сопствених вредности сам организовао уз помоћ Угљеше Врцеља концерт у клубу Битеф театра. Први пут сам наступио као певач рокенрол бенда. Сан се остварио.

Незабораван је концерт у Башти, четири дана касније, који је организовала агенција СуперДот. Шта рећи, било је пуно људи, ми смо цепали и на крају концерта заслужили дугачак аплауз.

Након тога смо се опет разишли, свако својим путем. Ја сам објавио четири албума у међувремену. Ових дана завршавам песму за Песму за Евровизију. Ако се тамо појавимо, биће то и Дејанова заслуга.

И на крају, онолико колико смо волели поједине људе, толико су простора заузели у нашим срцима. Моје срце је пуно Гвожђа.