Мехиканци иду у Лоз Енџелс, а ми Срби у Хах

ЈОСИП СМОДЛАКА. Правник и политичар, објављивао радове и из географије, историје, етнологије, антропологије и филологије.

У чланку за београдски часопис „Наш језик” 1934. истакао да „можда нигде у нашем књижевном језику нема толико површности и недоследности колико у писању страних географских имена”.

Зато је критиковао што се у београдској дневној штампи редовно могао прочитати да је човек из Шкотске Шкотланђанин.

Тај облик је настао према немачком Schottländer, што је правилно изведено из назива земље Schottland.

Код нас, каже, нема оправдања за Шкотланђанина, само за Шкота, а Смодлака је предлагао и етноним Шкоћанин.

Критиковао је и што користимо туђ Истамбул, уместо нашег Цариграда.

Препоручивао је и да италијански град буде Милан, како се каже у Ломбардији, а не Милано, нити Торино, него Турин, како је у италијанском Пијемонту.

ПЕТАР ЂОРЂИЋ. Српски лингвиста исте године у „Нашем језику” писао је да је „правило да се властита лична и месна имена из оних туђих језика који се пишу латиницом или готицом пишу код нас онако како се изговарају”.

Ипак, жалио се како врло често више утиче на писање не изворни изговор него сам правопис.

Отуда облик Оксфорд уместо мало тачнијег Оксферд, Глазгов место Глезго.

Има ту и колебања, Барцелона и Барселона.

Према старом шпанском правопису назив Mexico раширио се у свим европским језицима, па га и ми читамо и пишемо Мексико, док се у данашњем шпанском пише Mejico а чита Мехико.

Холандски Наag постао је просто Хаг место правилног Хах.

Каже да је Los Angeles требало писати Лоз Енџелс, тј. према енглеско-америчком изговору, а не Лос Анхелос како су изговарали Хиспаноамериканци који су тај град основали.

Код нас се тада није одомаћио ни један ни други облик, него неки трећи, компромисни Лос Анђелос.

Исти је случај и са именом града Сан Франциско, што је само мешавина транскрипције и транслитерације изворног San Francisco, а требало би код нас да буде Сан Франсиско.

КАКО ЈЕ ДАНАС? Баш и нисмо слушали стручњаке.

Последњи правопис препоручио да се пише Шкот, може и Шкотланђанин, никако Шкоћанин, ни Милан ни Турин.

Ни Оксферд, Глезго, Мехико.

Барцелона се може чути само у Хрватској.

Нисмо вратили Цариград, чак ни нормирали Истамбул са м, већ преузели неадаптирани Истанбул, као што смо оставили Сан Франциско.

Кажу да се говорило Лос Анђелос до Олимпијских игара 1984, онда смо променили у Лос Анђелес.

Нисмо успели да променимо Хаг, али није ни он нас.