Сви који се прехладе умиру
Помодне речи и изразе пожељно је избегавати, али треба имати меру.
О РЕЧНИКУ, ЈОШ ЈЕДНОМ. Недавно сам писао о малом речнику проф. Милоша Московљевића који је објављен 1966, па исте године уништен из политичких разлога.
Али овога пута неће бити речи о одредницама четник и партизан и како су ту дефинисане, већ о завршном поглављу књиге насловљеном са Речник неправилности.
Овде је професор дао списак речи и фраза са, како је у уводу истакао, поремећеним и погрешним значењем, али и са упутствима и примерима правилног писања.
У уводу је професор Московљевић истакао да се те речи не употребљавају „из потребе да се језик обогати јасношћу и лепотом стила, већ просто ради истицања себе, било ученошћу, било имитовањем некога”.
Да видимо које су то речи и фразе...
ПОМОДНЕ РЕЧИ. Осуђују се многе речи које данас говорници српског језика не осећају као стране, тако да се у Речнику саветује да се уместо заоставштине, што је „рђава кованица”, каже оставина.
Професор је за ривалитет рекао да је немачка реч, те да је боља понарођена варијанта ривалност, а уместо пласирати, глагола начињеног од француске основе и немачког суфикса, треба рећи распродати.
Московљевић је даље тврдио да се неке речи употребљавају у значењу које немају, на пример да именица наступ нема значење ступање на сцену, већ само напад, почетак (болести).
Глагол одумрети, како каже Речник, значи само – оставити после смрти, али је у народу, као у немачком, синоним за умрети, престати постојати.
Критикује и спортске новинаре када кажу да је на неком такмичењу освојена прва награда, златна медаља... уместо да је задобијена. Освојити значи „силом, борбом у рату заузети”.
Професору је сметала и синтагма затезна камата, тражио је да се уместо тога каже „камата на камату неплаћену на време”!
Наглашавао је да није добро рећи дати испит јер се не даје испит већ одговор на питање које даје испитна комисија; обичније је положити испит мада се испит не полаже већ се даје одговор.
Да останемо код испита: неправилно је, истицао је, рећи спремати испит јер је нелогично, пошто човек не спрема испит већ себе за испит. Зато треба рећи: спремати се за испит.
Затим подручје није сваки локалитет, него само онај који је „под руком”, којим се управља, а и не може се бити „поносан на некога” већ се можемо само поносити неким.
Ако би се прехладио, човек би био мртав (превише хладан), па треба рећи да је озебао, назебао.
А за снимати/снимити филм речено је следеће: „Снима филм филмски оператор, режисер филма, а филмски глумац не снима, већ игра у филму који се снима. Овака употреба глагола снимати је германизам.”
Када кажемо да је неко оперисао килу или сазидао кућу, не значи да је то урадио тај неко, већ хирург или зидари. Субјекат не мора увек бити буквални вршилац радње, па и глумац може да снима филм.
На мети професора Московљевића били су и акумулација, бременит, додатни, капацитет, попримити, превазићи, препознати, прорадити, редослед, репродукција, сагледати...
***
У Речнику Матице српске забележени су и заоставштина и ривалитет (не и ривалност), одумрети са значењем умрети, може се освојити прво место, а подручје је било која област...
Ове забране данас делују престрого. Сви ови облици и њихова значења у 21. веку спадају у регуларну језичку употребу.
Коментари