Да ли отварањем имејла угрожавате безбедност свог детета

Да бисте детету отворили имејл, не морате да лажете да је корисник налога пунолетан. То зна свако ко је регистровао дете, јер да би то учинио мора да приложи своју адресу, са које одобрава отварање имејла.

Лични подаци које дајете, а које можете и да измислите и тиме се лажно представите, су датум рођења, затим пол и, ако желите, име и презиме. 

Оригиналан поклон? Очигледно није, чим већ постоји опција да родитељ отвори детету имејл.

Практичан - веома, и то зато што као родитељ можете да контролишете шта се дешава са тим налогом и да водите рачуна о дететовој безбедности и садржајима које размењује, ако он прихвати да тај имејл користи.

Ако мејл буде угашен због некоришћења, штета и није велика - ем нисте ништа платили за отварање имејла, ем вероватно податке које сте на имејл слали имате већ сачуване на уређају са ког сте их аплоудовали.

Ако не буде угашен, имате потенцијално добро корисничко име, које ће ваше дете моћи да користи, уместо име.презиме2021. 

У тексту Зашто сам беби за први рођендан отворила имејл налог навела сам да бих му на имејл слала поруке са најлепшим фотографијама и снимцима. Да ли на тај начин угрожавам безбедност свог детета? 

Је ли вас блам фотографија са плаже

Аутор Лазар Бошковић у тексту "Дигитално неупућени, а савремени родитељи" указује да "новопечени родитељи... не схватају колико је ова појава отварања бебећих адреса е-поште и ПОПРИЛИЧНО ДИГИТАЛНО ОПАСНА."

"...шта ако тако дигитално необразовани родитељи направе сигурносне пропусте и олакшају пут хакерима да упадну на тај налог е-поште? Шта мислите, из којих онлајн извора се често снабдевају интернет зликовци који се баве порнографским садржајем за педофиле?!", пита аутор. 

Оно што се сугерише на необичан начин је да, пре свега, не шаљемо фото и видео-материјале наше деце који могу бити компромитујући и на чему ће нам једног дана замерити.

Увек ме је био блам када су, док сам била мала, мама и тата показивали некоме фотографије са плаже на којима сам обнажена. Њима није место нигде другде, осим у породичној архиви, којој само чланови породице имају приступ.

Нажалост, у савременом свету сваки материјал може бити компромитујући, зато се и саветује родитељима да штите идентитет своје деце.

Колико се то поштује? Минимално - зна свако ко међу пријатељима на друштвеним мрежама има и новопечене родитеље. Јесу ли они наивни? Јесу. Шта би требало учинити тим поводом? Едуковати их на одговарајући начин.

Да ли је одговарајући начин понављање дефиниција дигиталне сигурности, дигиталне безбедности, након чега треба да тражимо дефиниције још неких појмова, па да нам онда све буде нејасније? Шта треба да урадимо да би садржај који се путем интернета прослеђује био сигуран (што сигурнији) од педофилије? Можда би било најбоље да те одговоре родитељи добију још у школицама родитељства.

Између реалности и теорије 

Са техничке стране, родитељи би, у најмању руку, требало да бирају компликованије лозинке и да у подешавањима на друштвеним мрежама кликну на опцију којом се само њиховим пратиоцима, или одређеним пријатељима, омогућава да виде објаве. Ако баш морају да их каче.

Наравно да то није довољно, јер, ако кренемо од најбаналнијег, помоћу најобичнијег принтскрина фотографија може да заврши на туђем профилу. A педофилија на интернету је много способнија од тога.

И зато још једном да напоменемо - немојте качити голишаве фотографије детета и снимке на интернет, што подразумева и да се такви материјали не шаљу на имејл. Нити на Viber или Whatsapp у породичне групе, које готово сви имају.

Ја свакако не планирам да шаљем детету снимке како га купам, пресвлачим, или било шта друго чега би он могао да се стиди, или што би неко могао да злоупотреби. 

С друге стране, како се изборити са теткама које не могу да одоле да окаче на Инстаграм фотографију са својим мезимчетом, било са или без дозволе родитеља? Одмах да вам кажем, тешко, ако желите мир у кући. Али то је посебна прича.

Како год да окренете, готово је немогуће у потпуности сачувати своје дете, али треба да дате све од себе.

Док год сте онлајн, само сте донекле сигурни. Када уређај једном повежете са интернетом, већ сте иступили из те зоне.

Ако мало банализујемо 

Најбезбедније би било да заувек останете офлајн, да фотографишете искључиво фото-апаратом и сами развијате фотографије.

Само тако ћете заиста сто посто заштитити дете. А онда ће вас то дете, када постане свесно, сасвим сигурно питати: Зашто сви имају стотине фотографија своје деце, а ја само неколико албума.

Због дигиталне сигурности.