Успон и еволуција Слободарске партије – како је крајња десница освојила Аустрију

Крајње десница први пут после Другог светског рата добила је највише гласова, 29,2 одсто, на ванредним изборима за аустријски парламент.

Др Петар Ћурчић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да je током читаве изборне кампање владајућа Народна партија показивала да не жели у коалицију са крајње десном Слободарском партијом, посебно јер се не слаже са њом у погледу односа према неонацизму и улоге ЕУ у будућности.

"Слободарска партија представља политички пол који је нарастао, али није се ипак довољно прилагодио општим политичким околностима да би био прихватљив партнер. Претпоставља се да се део гласача Народне партије, између 11 и 12 одсто, прелио у Слободарску, која је освојила највише гласовима у унутрашњости и руралним срединама", каже Ћурчић.

Према његовим речима, сада се поставља питање како ће се формирати Влада, с обзиром на то да је аустријски канцелар Карл Нехамер показао резерву за сарадњу са Слободарском партијом. 

Еволуција Слободарске партије

Слободарска партија Аустрије је формирана 1956. године, а 1983. године њен лидер је постао Јерг Хајдер, који је био гувернер Корушке у периоду од 1991. до 2004. године.

"Партија је прошла је занимљиву и необичну еволуцију од 1955. године. Имала је у почетку два велика крила – националистичко и проевропско. Усидрена је у традицију националног либерализма који има присталице на немачком говорном подручју још од 19. века", објашњава Ћурчић. 

Напомиње и да Слободарска партија није увек била опозициона, већ је осамдесетих година била коалициони партнер социјалдемократа, има искуства у власти када је била проевропска.

"Са Хајдером и падом Берлинског зида наступа промена, када његово крило преузима вођство странке и издваја се либерално и проевропско крило из партије", објашњава Ћурчић.

Гост Јутарњег програма указује да су крајем 2022. године анкете у Аустрију показале да Слободарска партија претиче не само владујућу Народну странку, већ и социјалдемократе.

"Можемо прецизно да детектујемо да је тај период везан за период после коронавируса и рата Русије и Украјине, те поремећаја у економској сфери, али и питање миграција. Аустрија има око 17,7 одсто становништва мигрантског порекла и осам одсто муслимана", каже Ћурчић.

Ђурчић закључује да се претпоставља да конзервативно бирачко тело има дозу неповерења према миграцијама, али и феномену исламског фундаментализма.