Ваграјн и Клајнарл – ко жуди за одмором у местима где са презиром гледају на туристе

Кање Вест и његова супруга прошле године добили су доживотну забрану коришћења чамаца у Венецији уз отворену полицијску истрагу због „недостатка поштовања према граду“. Градоначелник Венеције Луиђи Бруњаро пре две године лично је јурио пијанца који се голишав купао у једном од канала…

Још један, како су га власти Италије назвали „нецивилизовани туриста“ урезивао је иницијале у зид Колосеума у Риму.

Палма де Мајорка има проблеме сваког лета када се плаже уништавају гомилама смећа, а локалцима све више сметају „разуларени пијани туристи“ који повраћају, псују, тетурају се…

Туристи нису „остали дужни“ ни Кинеском зиду, па су због човека који је 2020. кључевима на културно добро урезао шта је желео, власти увеле нове казне за вандализам ове врсте, уз меру јавног именовања починилаца (надајући се да ће срамота услед отворене прозивке именом и презименом неке обесхрабрити на сличне радње).

Развој туризма на глобалном новоу бележи рекорде, посебно након „ковид периода“. Утицај на природу и туристичке „вруће тачке“ је једноставно неизбежан. Последице прекомерног туризма зависе од карактера дестинације. Тако на Тајланду плаже трпе гомиле отпада, вода је све загађенија, корали оштећени, а морски екосистеми су озбиљно начети. Венеција пријављује ударе на инфраструктуру и узнемиравање грађана, Барселона оштећење материјалног културног наслеђа, Хаваји негативан утицај на животну средину и смањен квалитет живота домаћег становништва…

Осим поменутих увођења улазница у град, повећања износа боравишних такси и смањења броја хотела, као механизми „одбране" се користе и смањење броја крузера који могу упловити на одређену локацију, мораторијум на издавање дозвола за отварање сувенирница, а ту су и казне за недолично понашање.

Да је неутрализација (или алтернатива) могућа, демонстрирају алпска сеоца у покрајини Салцбург – Ваграјн и Клајнарл, која су спојена у јединствени еколошки туристички комплекс. Тамо наравно, можете да одмарате, али Комплекс ипак „боље лежи“ онима који током годишњег одмора, не воле много да леже. У понуди су пливање, скијање, едукативне шетње са ботаничарима, стреличарство, фудбал-голф, пецање, параглајдинг...

Послује врло специфично, јер Комплекс носи признања Прва зелена дестинација у Алпском региону према Међународном савету за одрживи туризам, Прва аустријска дестинација са еко-значком, и Најбоље туристичко село које додељује Туристичка организација УН.

Постизање концепта одрживог туризма не мора да буде тешко или исцрпљујуће, идеја о „одрживом опуштању“ је заправо освежавајућа и инспирише, кажу наши домаћини, и истичу да је као и човеку – „и туризму потребна регенерација, уз нови смисао“.

„Наш рад заснива се на жељи да заштитимо и поштујемо природне и културне ресурсе. Препознали смо потребу да развијемо туристички приступ усклађен са околином. Обавезали смо се на одрживи туризам, а то подразумева искуство које користи и нашим гостима и локалној заједници. Будуће генерације ће уживати у нашим јединственим алпским пејзажима, а гости могу да се повежу са природом на одговоран начин“, рекла је за Интернет портал РТС-а Никол Нел, менаџер за одрживост Комплекса Ваграјн-Клајнарл.

Кроз Ваграјн-Клајнарл годишње прође око 250.000 туриста, односно, оствари се око 1,3 милиона ноћења.

„У овом тренутку, по питању одрживости ми смо на врло добром путу. Сви сертификати којима смо дефинисани као зелена дестинација морају се потврдити и обновити након одређеног времена. Ипак, још нисмо постигли стопостотну одрживост, и зато радимо на томе да будемо још успешнији", рекао је за Интернет портал РТС-а извршни директор Комплекса Штефан Пасругер.

„Један од главних проблема је долазак и одлазак наших гостију који користе индивидуална возила, која нису електрична, што одмах значи – емисију угљен диоксида. Могу доћи возом или аутобусом, али умеју да кажу да то није баш згодно, ако носе гломазну опрему за скијање. Пред нама је и задатак замена машина и возила за чишћење снега које ће имати погон на водоник", додаје Пасругер.

Да би што мање људи користило сопствено возило, што води ка смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, Салцбург је увео посебан систем превоза и „клима-карте“. Са „клима-картом“, у целој покрајини можете се возити било којим возом, градским или регионалним аутобусима, неограничено. Кошта 365 евра, траје годину дана, млађи од 16 година возе се бесплатно, а студенти и пензионери имају посебне попусте.

„Клима-карта је једноставна за коришћење, има и кју-ар код, само је покажете контроли ако треба и путујете свуда. Људи купују клима-карте јер са њима могу да иду радним данима на посао, али могу да је користе и за викенд-путовања, јер карта важи у целој Покрајини. Тако, уместо аутомобилом, бирате превозно средство, и лако и брзо стижете до планинских центара, села, језера. Клима-карта је концепт који треба пратити, то је добра ствар имајући у виду климатске промене, штити животну средину, и помаже да овде немамо застоје у саобраћају, и све оно што тај проблем носи“, рекао је за Интернет портал РТС-а извршни директор Јавног саобраћајног предузећа Салцбург Јоханес Гфререр.

„Стоп" вештачкој светлости

Одрживост туризма подразумева и вођење бриге о томе да ли се, колико, и како сортира отпад, какав је тип грејања у хотелима, у којој мери се у селима користи „зелена електрична енергија" (све жичаре користе струју из обновљивих извора)...

Осим техничких аспеката, напор за смањења карбонског отиска, садржи и друштвене елементе, односно подршку локалној заједници, организацију обавеза око смештајних објеката, однос према запосленима, радно време...

Еко-пољопривреду у Комплексу подржава Фонд за рурални развој ЕУ. У току су пројекти за смањење нивоа буке и извора вештачке светлости, не само због штетног утицаја на здравље људи, већ и на развој биљака и животиња у селу, што потврђују научна истраживања.

„Прихватили смо модел одрживог туризма баш да бисмо избегли проблем фрустрираног домаћег становништва. Контролишемо број посетилаца, ту нам је важна равнотежа. У бројним питањима пословања се захтева одобрење мештана, који – остају гостољубиви“, каже Никол Нел, и истиче да је предност еко-туризма у односу на класични, то што „нуди квалитет искуства у односу на квантитет“.

Становници два села иначе имају сталну помоћ стручњака у послу уређења зелених површина. Они који се не баве туризмом, баве се пољопривредом, а већина производа је органска. Наравно – имају предност на локалном тржишту, као и на „зеленим манифестацијама“ које се у Комплексу често одржавају.

*Текст је реализован у сарадњи РТС-а са програмом Делегације ЕУ у Србији „Пулс Европе"