Пописивачи обилазе домаћинства у Црној Гори – фокус јавности на националности и језику

После 12 година, више од три хиљаде пописивача кренуло је од врата до врата да прикупља податке о људима и домаћинствима у Црној Гори.

"Данас је било потребно пописати два до три домаћинства, да бисмо видели како све тече, и како бисмо видели да нема неких грешака које би се могле правовремено решити, а у разговору са грађанима схватила сам да схватају значај овог пописа", каже пописивачица из Подгорице Ивана Вукчевић.

У Пљевљима кажу да попис протиче без икаквих проблема. "Нема никаквих примедби, пријава на понашање грађана. Грађани су прихватили пописиваче", рекао је пописивач Божидар Јеловац.

Грађани се изјашњавају о месту и држави рођења, месту из ког су се доселили, брачном статусу, држављанству, националној, односно етничкој припадности, вери, матерњем језику, језику којим уобичајено говоре.

"Од вашег учешћа у попису зависи квалитет пописних података, на основу којих ће се радити будуће јавне политике у циљу даљег развоја и квалитета живота. Истичем да сте сами најбољи контролори овог процеса јер сваки грађанин има могућност да лично, без посредника, и искључиво за себе провери веродостојност података унесених у регистар“, поручио је Мирослав Пејовић, директор Управе за статистику МОНСТАТ.

Попис два пута одлаган

Попис је два пута одлаган због најаве опозиције да ће га бојкотовати и захтева да контролише процес. Посебно податке о нацији, вери и језику.

Тврдили су и да је циљ пописа "етнички инжењеринг" – да се покаже да у Црној Гори има више Срба него Црногораца што би био основ за Уставне промене грађанског карактера државе.

"Од 2003. чак 63 процента је рекло да говори српским језиком иако је већина била црногорска, и тај проценат је падао између осталог што је у Уставу из 2006. писало да је црногорски званични језик, а српски језик у званичној употреби. Ако дође до раста броја људи који говоре српским језиком ако дође до неке већине, онда се поставља легитимно и питање промена Устава Црне Горе и по том питању и неког оснажења српског идентитета. То је главна борба", рекао је за РТС историчар Богдан Живковић.

Нема дилему да је попис у Црног Гори политичко питање са фокусом на национално и верско изјашњавање. Ситуацију су додатно подгрејали билборди на црногорским улицама са великанима из прошлости и поруком "поносни на своје српско", али и октобарска посета патријарха Порфирија и позив грађанима Црне Горе да се изјасне као Срби.

"Ако заиста дође до озбиљног раста тога колико се људи изјашњава да говори српским језиком, онда ће српске странке, то су најавиле, поставити тај захтев да се то у Уставу промени и да се у државним установама врати употреба ћирилице. Са друге стране, мислим да ће тај несумњиви раст Срба, који ја не верујем да ће бити драматичан али мислим да ће постојати, наравно провоцирати реакцију", навео је Живковић.

Према попису из 2011. године, пет година од црногорске независности, око 45 посто становништва изјаснило се да су Црногорци, а Срба је било 29 одсто. Тада је забележно 9 одсто Бошњака, 5 процената Албанаца, 3 одсто Муслимана, и по један одсто Хрвата и Рома.