Зеленски: Тешка ситуација код Покровска и Курахова; Москва: Украјинци користили касетну муницију НАТО-а у Доњецку

Портпарол ОСУВ ''Хортиција'' Назар Волошин навео је да руски окупатори настављају своје покушаје да заузму град Курахов у Доњецкој области и додаје да је град под контролом Оружаних снага.

''Наша војска се активно бори да задржи положаје. Ситуацију компликује значајна предност непријатеља у људству'', рекао је Волошин.

Према његовим речима, непријатељ је извршио активне нападе на југоисточну периферију и на урбани развој јужног дела града Куракова.

''Постоји концентрација кадровских резерви у целом правцу и у близини града'', нагласио је портпарол ОСУ Хортиција.

Истовремено је додао да су Руси користили многе своје јединице, посебно 90. тенковску дивизију; 20. моторизована дивизија; 5. и 110. моторизоване бригаде.

''Непријатељ на овом правцу покушава да поравна линију фронта, јер ће му то дати могућност и да се прегрупише и повуче неке јединице за опоравак, а затим да их концентрише за даљу офанзиву на овом подручју'', нагласио је Волошин.

Сједињене Америчке Државе придружиле су се девет других земаља и Европској унији у осуди све веће војне сарадње између Северне Кореје и Русије, наводи се у заједничком саопштењу две земље.

''Наставићемо да делујемо заједно, укључујући увођење економских санкција, да одговоримо на опасност коју представља партнерство ДНРК-Русија'', наводи се у саопштењу, које укључује Аустралију, Канаду, Француску, Немачку, Италију, Јапан, Јужну Кореју, Нови Зеланд и Британију.

Европска унија усвојила је 15. пакет економских и индивидуалних рестриктивних мера да би још више ограничила мoгућности Русије да води рат у Украјини.

Нове рестрикције су усмерене на сузбијање заобилажења досадашњих санкција Европске уније на руску нафту преко такозване "Путинове флоте танкера у сенци", као и на слабљење руског војно-индустријског комплекса, наводи се у саопштењу.

"Овај пакет санкција је део нашег одговора који треба да ослаби руску ратну машинерију и оне који омогућавају овај рат, укључујући и кинеске компаније", изјавила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас.

На новој листи санкција Европске уније се налази 54 особа и 30 субјеката који су наводно одговорни за радње "којима се угрожава територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине".

ЕУ је санкционисала војну јединицу коју сматра одговорном за удар на дечју болницу у Кијеву, као и више менаџере у водећим компанијама руског енергетског сектора, појединце одговорне за депортацију деце, пропаганду и заобилажење санкција, као и два висока званичника Северне Кореје, наводи се у саопштењу.

Европска унија је истовремено усмерила санкције против руских војних и бродарских компанија које су одговорне за транспорт сирове нафте и нафтних деривата морским путем, као и против хемијске фабрике и цивилне руске авио-компаније која је "важан давалац логистичке подршке руској војсци", објављено је на веб страници Европске комисије.

Како се наводи, ЕУ је први пут наметнула пуне санкције и кинеским актерима који испоручују компоненте за беспилотне летелице и микроелектронске компоненте Русији.

Релевантни правни акти ће ускоро бити објављени у Службеном листу ЕУ.

(Танјуг)

Владимир Путин оптужио је Запад да гура Русију ка њеним ''црвеним линијама'', што је ситуација за коју је јасно ставио до знања да је неће толерисати и рекао да је Москва била приморана да одговори.

Путин је на састанку званичника одбране рекао да Русија са стрепњом посматра развој САД и потенцијално распоређивање ракета кратког и средњег домета.

Рекао је да ће Русија укинути сва своја добровољна ограничења за распоређивање сопствених пројектила, ако САД наставе и распореде такве ракете.

Путин, који је рекао да су руске снаге у Украјини до сада преузеле контролу над 189 насеља, истакао је да је руско нуклеарно оружје тамо ради одвраћања.

(Реутерс)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је данас да Украјина наставља да одбија преговоре са Русијом, док је Москва и даље спремна да настави преговоре на основу споразума из Истанбула из 2022. године.

Песков је истакао да је прерано говорити о распоређивању мировних снага у Украјини, пренеле су РИА Новости.

"Украјинска страна одбија било какве преговоре. У ствари, председник Зеленски је донео документа која га онемогућавају да преговара", рекао је Песков.

Подсетио је на предлог Мађарске за размену заробљеника и божићно примирје у Украјини које је подржала Москва, али не и Кијев.

"Владимир Путин је разговарао са мађарским премијером Виктором Орбаном и подржао је мировне напоре Мађарске, док је украјинска страна то одбила", додао је Пасков.

Нагласио је да су споразуми из Истанбула били договорени 2022. године, али да је украјинска страна напустила преговоре.

Путин је 14. јуна изнео нове мировне предлоге за решавање сукоба у Украјини, којима је предвиђено признавање статуса Крима, самопроглашених ДНР и ЛНР, као и Херсонске и Запорошке области као делова Русије.

Тим предлогом је предвиђено и да Украјина не буде чланица НАТО-а, као и да не поседује нуклеарно оружје. Украјинска страна је одбила ту иницијативу.

(Танјуг)

Најмање 30 севернокорејских војника погинуло је или је рањено у Курској области у Русији, тврди украјинска војнообавештајна агенција.

Како је наведено, севернокорејски војници борили су се на страни Русије против украјинских снага у околини села Пљохово, Ворожба и Мартиновка.

Русија се није изјашњавала, док је Пјонгјанг навео да су извештаји о севернокорејским трупама лажни.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Русија први пут користи севернокорејске трупе у већем броју да би изводила нападе у Курску.

Ројтерс наводи да су процене Кијева да у Курској области на страни Русије ратује око 11.000 војника из Северне Кореје.

(Реутерс)

Норвешка влада саопштила је да ће обезбедити 2,7 милијарди круна (230 милиона долара) за јачање украјинске морнарице и помоћ у одвраћању руских и поморских снага у Црном мору.

''Неопходно је заштитити украјинско становништво и украјинску инфраструктуру од напада руске Црноморске флоте'', рекао је норвешки премијер Јонас Гар Стере у саопштењу.

Додао је да је такође важно заштитити извоз морем житарица и других производа, којим се остварују кључни приходи за Украјину.

Подршка укључује донације норвешких оружаних снага, као и војну опрему која ће бити набављена од индустрије за накнадну донацију.

„Системи које пружамо побољшаће способност украјинских снага да открију и деактивирају мине дуж своје обале“, рекао је министар одбране Бјерн Арилд Грам у саопштењу.

(Реутерс)

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто критиковао је дневни ред састанка шефова дипломатије ЕУ у Бриселу због предвиђеног разматрања нове војне помоћи за Украјину у износу од преко шест милијарди евра, упркос предлозима за примирје током божићних празника.

Истакао је да очекује "велику борбу" на том састанку и поновио да мађарска влада инсистира на томе да је Украјини потребан прекид ватре, а не више оружја.

Сијарто је написао на Фејсбуку да предлози на дневном реду састанка показују да "већина још не види нову реалност".

"Иако је понуђена прилика за постизање примирја и размену ратних заробљеника, они и даље желе да издвоје више од шест милијарди евра за оружје за Украјину", навео је Сијарто.

Додао је да већина земаља ЕУ врши притисак на Украјину да шаље 18-годишње дечаке на фронт и подржава увођење санкција према грузијским званичницима само зато што су се, како је навео, "грузијски бирачи усудили да изаберу суверенистичку владу".

"Чак ни божићни празници који се приближавају не могу умањити ратно расположење у Бриселу", оценио је Сијарто.

(Танјуг)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен и шеф британског министарства спољних послова Дејвид Леми разговарали су о потреби повећања војне подршке Украјини.

Како се наводи  у саопштењу америчког Стејт департмента, Блинкен и Леми су разговарали о потреби повећања безбедносне помоћи Украјини. Овај разговор се одвијао у позадини ескалације због захтева Руске Федерације Северној Кореји да обезбеди трупе за наставак рата у Украјини.

(Униан)

Холандски министар одбране Рубен Брекелманс изјавио је да жели да Европа започне мировне преговоре за Украјину пре но што Доналд Трамп ступи на дужност, као и да више не искључује могућност да се преговара са Русијом.

"Морамо да се побринемо да европске земље буду за столом како Трамп не би са Путином одлучивао о безбедносној архитектури у Европи", навео је Брекелманс.

То је први пут да је Брекелманс отворено поменуо опцију мировних преговора, а до сада је став холандске владе био да преговори треба да се воде тек када Украјина буде спремна, пренео је НЛ тајмс.

Брекелманс је указао да би било тешко постићи консензус у ЕУ о одлукама о евентуалним мировним снагама и да би, због хитности, могло да се одлучи да није неопходно увек доносити одлуке једногласно. Поменуо је могућност да одлуку о преговорима за Украјину донесе група европских земаља.

Брекелманс је истакао да и даље у потпуности подржава политику да се Холандија неће борити у Украјини, напомињући да је учешће у мировној мисији нешто друго јер је реч о одржавању мира.

Француски председник Емануел Макрон и пољски премијер Доналд Туск разговарали су у Варшави о мировном процесу за Украјину.

Трамп ће бити инаугурисан за председника САД 20. јануара и више пута је изјавио да жели брзо да оконча рат у Украјини.

(Танјуг, НЛ тајмс)

Режим у Кијеву ће морати да пристане на територијалне уступке како би решио украјински сукоб, изјавио је у словачки председник Петер Пелегрини.

Словачки председник је за телевизију СТВР рекао да ће Украјна морати да се помири са уступањем Русији дела својих територија.

"Ако говорите о миру, мислим да треба да будете реални, већ данас вероватно нико у Европи ко нормално мисли не верује да ће бити могуће успоставити мир без територијалних губитака Украјине", рекао је он.

Пелегрини је истовремено позвао стране у сукобу да што пре седну за преговарачки сто.

(Танјуг)