Ваздушни напади на Херсон, има повређених; западни медији: Отказ Залужном до краја недеље

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ саопштио је да ће ЕУ до краја године Украјини испоручити више од милион артиљеријских метака и обучити више од 60.000 војника.

Борељ је у ауторском тексту објављеном на сајту ЕУ навео да блок значајно убрзава војну подршку Украјини, и да ће се током 2024. године издвојити износ нова за помоћ готово једнак износу који је издвојен у две претходне године, оценивши то "прилично импресивном количином".

(Танјуг)

Руске трупе су са југа лансирале дронове-камиказе, саопштило је на Телеграму Ваздухопловство Оружаних снага Украјине, преноси Укринформ.

”Тренутно су шахеди уочени у Миколајевској области, у правцу Одесе“, наводи се у поруци.

У седам региона проглашена је ваздушна узбуна.

(Укринформ)

Коришћење прихода од руске имовине за помоћ Украјини постаће “банална крађа“, каже портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, коментаришући одлуке ЕУ да подржи Украјину замрзнутим руским средствима.

“Следеће генерације Украјинаца ће морати да врате европски новац, а Кијеву ће бити обезбеђено 33 милијарде евра у виду кредита, што ће Украјину још дубље гурнути у 'дужничку кризу'“, каже Захарова.

Додаје да су још 17 милијарди евра бесповратна дотација, која ће се, између осталог, обезбедити и на рачун средстава која су чланице ЕУ добиле као профит од улагања замрзнуте руске имовине.

“У суштини, бавићемо се баналном крађом, што се добро уклапа у парадигму 'светског поретка заснованог на правилима' који Запад намеће светској заједници“, прокоментарисала је Захарова, преноси РИА.

Напоменула је да се у ЕУ одвија „милитаризација привреде“, уз напомену да принудно пребацивање европске привреде на војну основу, преко које Европска унија планира да превазиђе финансијску кризу, представља потенцијални безбедносни изазов за цео свет.

Према речима Захарове, одсуство система за праћење локације произведеног наоружања и војне опреме довешће до још веће крађе оружја, што ће преплавити “црно тржиште“ и друге конфликтне зоне у свету, погоршавајући терористичке претње.

Раније су европски лидери на самиту у Бриселу наложили министрима да до почетка марта одобре повећање средстава за војну подршку Украјини преко Европског мировног фонда.

На самиту је одобрено издвајање 50 милијарди евра Кијеву за период до 2027. године као макрофинансијска помоћ.

Европска унија такође намерава да делимично покрије трошкове помоћи Украјини из средстава добијених од улагања у руску замрзнуту имовину, тј. произилази из закључака самита ЕУ у Бриселу.

(Танјуг/Риа новости)

Бугарски министар одбране Тодор Тагарев потврдио је да ће половна оклопна возила, раније обећана Кијеву, бити испоручена Украјини.

"Неколико месеци након што су парламент и влада Бугарске одобрили овај корак, 100 оклопних возила... која су претходно припадала Министарству унутрашњих послова земље, шаље се у Украјину“, навео је Тагарев, преноси лист Sofia Globe.

Према његовим речима, украјинска војска ова оклопна возила не може да користи у нападу, "али би им служила у одређеним условима".

Бугарска скупштина ратификовала је 22. новембра споразум између бугарског Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране Украјине о бесплатној испоруци Кијеву 100 старих оклопних транспортера, у оквиру одлуке о пружању додатне војно-техничке подршке Украјини.

Оклопна возила из осамдесетих година била суускладиштена у магацинима бугарског Министарства унутрашњих послова.

Председник Румен Радев ставио је вето на споразум 4. децембра, на шта је Народна скупштина одговорила четири дана касније укидањем његовог вета.

Из МУП-а су потврдили да се оклопна возила налазе у магацинима и да нису у употреби.

Немачки парламент одобрио је буџет за 2024. годину у оквиру којег ће 7,6 милијарди евра бити одвојено за војну помоћ Украјини, саопштила је прес служба Бундестага.

За нацрт буџета гласао је 388 посланика, док је 279 било против, пренела је украјинска агенција РБЦ-Украјина.

Укупан буџет за ову годину је 476,8 милијарди евра, а нове позајмице тренутно износе 39 милијарди евра.

Планиране су инвестиције од 70,5 милијарди евра, а део тога ће бити уложено у железнички и друмски саобраћај.

Буџет за војску износи 52 милијарде евра, плус неколико милијарди из специјалног фонда за Бундесвер.

Немачка је 31. јануара послала нову војну помоћ Украјини. У пакету су се нашли противваздушни пројектили, теренска возила и оклопни транспортери.

(Танјуг)

Међународни суд правде (МСП) у Хагу донео је пресуду по којој случај који је против Русије поднела Украјина, уз тврдњу да је Москва прекршила међународно право када је оптужила Украјину за геноцид, може да се настави, преноси Ројтерс.

Украјина је поднела случај Међународном суду правде неколико дана након почетка руске инвазије у фебруару 2022. године.

"Суд је са 15 гласова према једном одлучио да је надлежан за суђење на основу члана 9. Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида", саопштила је председница суда Џоан Доногју на почетку рочишта.

Доногју је такође рекла да је суд УН одбацио шест прелиминарних приговора које је Русија изнела на тужбу Украјине и прогласио је прихватљивом, пишу Риа новости.

Међународни суд правде је од 18. до 27. септембра 2023. одржао саслушање по тужби Украјине против Русије из фебруара 2022. због кршења конвенције о геноциду у вези са руском инвазијом на Украјину.

Овај блок рочишта био је посвећен прелиминарним примедбама које је изнела Руска Федерација. Изневши шест приговора, руска страна је позвала суд да тужбу прогласи неприхватљивом и пресуди да суд није надлежан за суђење.

Украјинска страна је у свом саопштењу затражила од суда да одреди привремене мере.

Суд је пресудом од 16. марта 2022. године позвао Руску Федерацију да одмах обустави војну операцију на територији Украјине, осигура да све оружане формације, организације и лица под руском контролом не предузимају никакве радње да олакшају војну операцију.

МСП је том приликом такође позвао обе стране да се уздрже од било каквих радњи које могу отежати судски спор или његово решавање.

Русија је 3. октобра 2022. године уложила прелиминарне приговоре на надлежност суда и прихватљивост тужбе, што је данас МСП одбацио и потврдио своју надлежност по овом питању.

(Ројтерс)

Руске трупе извеле су ваздушне нападе на Херсон, у којима су рањене три особе - две жене и један 17-годишњак, јавља Укринформ.

Повређене жене старости су 73 и 62 године.

У првом нападу оштећене су куће у центру града, саопштио је званичник Херсонске области Роман Мрочко.

(Укринформ)

Начелник Генералштаба румунске војске Георгита Влад упозорио је да ће, ако Русија победи у Украјини, следећа мета бити Молдавија, као и да се могу очекивати тензије на Западном Балкану.

"Ако Путин победи у Украјини, главна мета ће бити Република Молдавија. Бићемо сведоци тензија на Западном Балкану. Више сам него уверен да ће политика председника Путина ескалирати у блиској будућности", рекао је румунски генерал у интервјуу за РСЕ на румунском језику.

Влад је саопштио да Румунија није спремна за потенцијални сукоб с Русијом, али да на ту могућност мора да се припреми, преноси Политико.

"Становништво Румуније, као и целокупно становништво Европске уније и Европе, мора бити забринуто", закључио је Влад.

Први човек румунске војске се заложио за добровољну основну војну обуку за мушкарце и жене до 35 година, и оценио да је укидање обавезног војног рока у Румунији разлог за недовољну спремност војске те земље.

Влад је такође позвао на законске реформе како би се Румунија оснажила да се брани од руских дронова.

Недавно су и други западни војни лидери упозорили на ризике од могућег војног сукоба са Русиjом попут британског генерала Патрика Сандерса и немачког министра одбране Бориса Писторијуса.

Писторијус је рекао да је руски напад на војну алијансу НАТО могућ за "пет до осам година".

Холандски адмирал Роб Бауер, високи званичник НАТО-а, рекао је да се војни блок суочава са "најопаснијим околностима у свету у последњих неколико деценија".

"Руска Федерација је постала проблем за светски поредак, за демократију. Заправо, то је руски рат с демократским светом. Ово није рат с Украјином", закључио је Влад.

Москва, с друге стране, одбацује западне оптужбе и руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да су процене да Русија неће стати на Украјини "апсурдне".

Украјински председник Володимир Зеленски већ је донео одлуку да отпусти главнокомандујућег Оружаних снага те земље, Валерија Залужног, због сукоба око мобилизације, али ће званично саопштење бити одложено, сазнаје Вашингтон пост.

Си-Ен-Ен је пренео да ће саопштење о отпуштању Залужног после четири године службе бити потписано до краја недеље.

"Русија има више снага и наоружања од Украјине, а да би Кијев стекао предност на бојном пољу, неопходна је већа мобилизација", претходно је изјавио Залужни, када се залагао за додатну мобилизацију од пола милиона људи.

Зеленски је овај предлог одбио, делимично зато што Украјина нема средстава да исплати плате новим регрутима без повећања пореза.

Украјински председник је у децембру 2023. рекао да му се обратио Генералштаб Оружаних снага Украјине са захтевом да мобилише додатних 450–500 хиљада људи.

Влада је тада парламенту представила предлог закона о мобилизацији.

Предложено је да се инвалидима треће групе укине служење војног рока и одложена мобилизација, да се војни обвезници пријаве на електронски рачун регрута и да се на време и на месту појаве по позиву у војну евиденцију.

Доња старосна граница за мобилизацију била би смањена са 27 на 25 година.

Овај предлог закона је изазвао негодовање у Украјини и послат је на ревизију, а ово питање и даље остаје нерешено, преноси РИА Новости.

У тексту за лондонски Економист, Залужни је истакао важност беспилотних летелица и могућности електронског ратовања, као приоритета за Украјину.

"Нови иновативни приступи могу претворити сукоб из позицијског у маневарско ратовање", закључио је Залужни.

Залужни је окарактерисао ситуацију као позициони рат – дефинисан исцрпљивањем трупа и недостатком кретања на бојном пољу, а представљала је признање да је украјинска контраофанзива, покренута уз велику помпу раније 2023. године, ефективно завршена, наводи Си-Ен-Ен.

Шеф украјинске војске назвао је ову ситуацију на фронту "застојем", на шта је администрација Зеленског рекла да таква реторика само помаже Москви.

Залужни је такође критиковао оно што је назвао "слабим међународним санкцијама", које омогућавају Москви да да распореди свој војно-индустријски комплекс на фронту на начин који би исцрпео украјинске снаге.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова каже да је Вашингтон свестан несугласица између Зеленског и Залужног, јер их, како тврди, обавештајни оперативци САД "вероватно прислушкују".

"Имамо неколико верзија: Верзија А је да директни очевици разговора јављају Американцима оно што је речено. Верзија Б је да учесници разговора сами извештавају Американце о њиховом садржају, док верзија Ц каже да Американци прислушкују место одржавања разговора", написала је Захарова на свом Телеграм каналу.

Захарова је закључила да овај сукоб у руководсву одражава дезинтеграцију украјинске државности, пише Тас.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков напоменуо је да има много питања о контрадикторним вестима о смени Залужног, али да је јасно да "ствари не иду по плану" у Кијеву.

(Танјуг)

Школарци у Русији ће на часовима заната учити о технологији дронова за војне и индустријске сврхе, пренела је новинска агенција Тас.

Заменица министра образовања Русије Татјана Васиљева такође је рекла парламенту да ће ученици проводити више времена проучавајући техничко цртање, вештину потребну за рад са нацртима.

Беспилотне летелице, од ручних уређаја до великих авиона, постале су једно од кључних оружја у украјинском сукобу.

(Ројтерс)

Потврђена је смрт двојице француских добровољних радника у Украјини, саопштило је француско Министарство спољних послова.

Још три француска држављана су повређена.

Француско Министарство спољних послова саопштило је да је реч о нападу руске беспилотне летелице у јужном украјинском региону Херсон, потврђујући извештаје регионалног начелника и других званичника.

Министар спољних послова Француске Стефан Сежурн каже да ће Русија одговарати.

(Ројтерс)

Руски министар одбране Сергеј Шојгу каже да је пад војног транспортног авиона Ил-76 24. јануара резултат "циничних" акција Украјине, пренела је агенција РИА.

Москва је оптужила Кијев да је оборио авион у којем су се налазили украјински ратни заробљеници, користећи ракете земља–ваздух америчке производње "патриот".

Кијев није ни потврдио ни демантовао да је оборио авион, али је оспорио детаље налога Москве и позвао на међународну истрагу.

(Ројтерс)

Украјина неће добити 50 милијарди евра за оружје, већ да спречи колапс државе и привреде, и ако Американци и ЕУ не пошаљу новац, Украјинци би могли да затворе радњу, не би било ни за плате, ни за пензије, ни болница, ничега, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан гостујући на државном Радију Кошут, дан након што је у Бриселу постигнут договор свих чланица ЕУ о четворогодишњој помоћи Украјини.

Ваздухопловство Оружаних снага Украјине саопштило је да су руске снаге током ноћи напале Украјину са 24 јуришна дрона шахед 136/131, а да је украјинска ПВО уништила 11 дронова.

Руски напад је циљао критичну инфраструктуру на југоистоку, саопштиле су украјинске ваздухопловне снаге.

После ноћног напада дроном, прекинута је струја у граду Криви Рог у Дњепропетровском југоисточном региону, саопштио је национални оператер електроенергетске мреже Укренерго.

Тренутно је без струје 40.000 потрошача, наводи Унијан.

(Ројтерс, Танјуг)