Москва и Кијев ослободили по 195 ратних заробљеника; Међународни суд правде одбацио већи део тужбе Украјине против Русије

Украјинска војска тврди да су њене снаге погодиле војну базу на Криму, док Москва наводи да су се руске снаге одбраниле, али да су на војни објекат пале крхотине, пренео је Ројтерс.

У објави на Телеграму, командант украјинског ваздухопловства Микола Олешчук захвалио се војсци на извођењу операције, погодивши писту на Криму у близини главне војне базе руске војске у Севастопољу, пренео је Ројтерс.

Руско министарство одбране наводи да су руске снаге одбиле напад на Крим и обориле 20 украјинских пројектила. Наводе да су крхотине пале у близини ваздухопловне базе, али да није нанета штета опреми.

(Reuters)

Украјинско ваздухопловство је саопштило да су руске снаге извеле 35 напада дроновима, као и да су лансирале две навођене ракете према енергетској и војној инфраструктури на линији фронта и у другим украјинским областима, пренео је Ројтерс.

Додају да је украјинска противваздушна одбрана уништила 15 дронова.

Ројтерс наводи да није јасно шта се догодило са дроновима који нису уништени, као ни са два пројкетила за које Кијев тврди да су испаљени.

(Reuters)

Судије највишег суда Уједињених нација су утврдиле да је Русија прекршила елементе антитерористичког споразума УН, али су одбили да донесу одлуку о наводима Кијева да је Москва одговорна за обарање авиона "Малезија ерлајнса" на лету "МХ17" изнад источне Украјине 2014. године.

У истој пресуди, Међународни суд правде (МСП) утврдио је да је Русија прекршила споразум против дискриминације тиме што није подржала образовање на украјинском језику на Криму након анексије полуострва 2014, преноси Ројтерс.

Суд је одбио захтеве Украјине да наложи репарације за оба кршења и само је наредио Русији да се придржава споразума.

Представник Украјине Антон Кориневич истакао је да је пресуда важна за Кијев јер је утврдила да је Русија прекршила међународно право.

"Ово је први пут да се званично, правно Русија назива прекршиоцем међународног права", рекао је Кориневич новинарима после изрицања пресуде.

Украјина је поднела тужбу МСП-у 2017. године, оптужујући Русију да је прекршила антитерористички споразум финансирањем проруских сепаратиста у Украјини.

Судије су рекле да је Москва прекршила антитерористички споразум УН тако што није истражила веродостојне наводе да су нека средства послата из Русије у Украјину да би се евентуално финансирале терористичке активности.

Веће од 16 судија наложило је Русији да истражи све веродостојне наводе о финансирању тероризма, али је одбило захтев Кијева за репарације.

Суд је одбио да донесе одлуку о рушењу авиона "Малезија ерлајнса", напомињући да се кршење финансирања тероризма односи само на новчану и финансијску подршку, а не на снабдевање оружјем или обуку, како тврди Украјина.

Украјина је оптужила Русију да је испоручила ракетни систем који је оборио летелицу, али није навела финансијску подршку у том случају.

На саслушању у суду у Хагу прошлог јуна, Русија је одбацила наводе Украјине да је финансирала и контролисала проруске сепаратисте у источној Украјини као измишљотине и "очигледне лажи".

У поступку који је трајао скоро седам година, Кијев је оптужио Русију за опремање и финансирање проруских снага, укључујући побуњенике који су оборили "МХ17" у јулу 2014, убивши свих 298 путника и чланова посаде.

(Танјуг)

Руско министарство одбране саопштило је данас да је 195 војника који су били у заробљеништву и у животној опасности враћено са територије под контролом Кијева, док је Русија у Украјину пребацила 195 ратних заробљеника, припадника Оружаних снага Украјине.

Ослобођено руско војно особље биће пребачено у Москву на лечење и рехабилитацију војно-транспортним авионима Ваздушно-космичких снага Русије, преноси РИА Новости.

Свим руским војницима ослобођеним из украјинског заточеништва биће пружена неопходна медицинска и психолошка помоћ, додаје се у саопштењу руског министарства.

(Танјуг/РИА Новости)

Кремљ је саопштио да прати ситуацију око Валерија Залужњег, највишег војног команданта Украјине, након што су западни и украјински медији рекли да председник Володимир Зеленски покушава да га смени.

Гардијан је пренео наводе да је Зеленски је понудио Залужњем, главнокомандујућем оружаним снагама, нову улогу, али да је генерал то одбио.

Једна ствар остаје очигледна – режим у Кијеву има много проблема, тамо ствари не иду добро“, оценио је Песков.

Према његовим речима, очигледно је да неуспела летња контраофанзива и проблеми на фронту доводе до растућих контрадикција међу представницима кијевског режима.

Ове противречности ће расти како специјална војна операција (Русија) буде и даље успешна", додао је Песков.

Након успешног тестирања у САД, Украјина ће ускоро добити прву велику серију "Боингових" ракета дугог домета, које би требало да омогуће ударе дубоко у територију под руском контролом.

Те ракете би већ данас могле да стигну на ратиште у Украјини, преноси Ројтерс извештај портала Политико.

Ракете ГЛСДБ треба да омогуће украјинској војсци да погоди циљеве на удаљености од око 150 километара, што је двоструко више од оне коју могу достићи ракете ХИМАРС које су јој већ испоручили Американци, што би могло натерати Русију да помери своје позадинске локације још даље од линије фронта.

Тестови ГЛСДБ успешно су обављени 16. јануара на полигону за ваздухопловне базе Елгин на Флориди, рекли су извори Ројтерса.

Kако су навели, шест ракета испаљено је у тестирању изнад Мексичког залива.

План је да се Украјини пребаце лансери и десетине бојевих глава ваздушним путем. Време испоруке и њихово коначно распоређивање остало је тајна, како би се сачувао елемент изненађења. Портпарол Пентагона је одбио да коментарише те извештаје.

За вашингтонску администрацију, одлуку да пошаље ГЛСДБ Украјини представља алтернативну ракетама АТАЦМС, које су САД до сада обезбедиле у малом броју.

Залихе ракета АТАЦМС у Украјини су исцрпљене.

ГЛСДБ, "једреће бомбе", иако нису тако моћне, много су јефтиније, мање и лакше за примену од АТАЦМС, што их чини прилагођенијим за оно што се Украјина нада да ће постићи – ометање руских операција и стварање тактичке предности.

Када је "Боинг" прошле године показао оружје америчкој војсци, понудио је "убрзану деветомесечну опцију" за испоруку, која подразумева изузеће од детаљне контроле о томе да ли је његова понуда најбоља.

Пентагон је јавно саопштио да је финансирање одобрено у фебруару прошле године, а уговор за почетак производње потписан наредног месеца.

Пошто је ГЛСДБ већ плаћен, то оружје може заобићи и расправе у Kонгресу око финансирања наставка испоруке оружја Украјини.

(Reuters)

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је да је Украјини потребно више муниције.

"Морамо да покажемо да наша јасна посвећеност Украјини остаје и да се наставља“, истакао је Борељ уочи састанка са министрима одбране ЕУ у Бриселу.

Додао је да је важно да се разјасни ситуација и да се "зна где смо сада, где ћемо бити до марта и до краја године“.

(Reuters)

Ваздухопловство Оружаних снага Украјине саопштило је да је руска војска ноћас напала са 20 беспилотних летелица "шахед" иранске производње од којих је оборено 14, преноси агенција Унијан.

Додаје се да су у нападу учествовале и три балистичке ракете "искандер-М“.

Према наводима Јужне војне команде, једна особа је повређена и оштећена су пољопривредна складишта и продавница у Николајевској области, где је оборено пет дронова.

Наводи се да су мета напада биле и Запорошка, Дњепропетровска, Кировоградска и Харковска област.

(Униан, Reuters)