Мађарска блокирала изјаву ЕУ о налогу за Путиново хапшење; Норвешка испоручила "леопарде" Украјини

Стални руски представник при УН Василиј Небензја изјавио је да је Москва спремна да врати украјинску децу у земљу када буду безбедни услови.

Према његовим речима, Русија планира да одржи неформални састанак Савета безбедности УН око 6. априла да би се расветлило то питање.

На питање новинара да ли Русија намерава да врати украјинску децу, Небензја је рекао: "Када услови буду безбедни – наравно, зашто да не?".

Објаснио је и да су украјинска деца премештена у Русију због тога што је Москва желела да их, како је навео, ''спаси од опасности коју могу да представљају војне операције'', пренеле су РИА Новости. 

Небензја је оценио да је проблем украјинске деце доведене у Русију апсолутно пренаглашен. 

(РИА Новости, Танјуг)

Мађарска је блокирала заједничку изјаву земаља чланица ЕУ о налогу Међународног кривичног суда (МКС) за хапшење председника Руске Федерације Владимира Путина.

Портал Блумберг је објавио, позивајући се на добро упућене изворе у ЕУ, да је вето Будимпеште резултирао изјавом високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља датом "у лично име", којом се потврђује да је одлука МКС прихваћена.

"ЕУ види одлуку Међународног кривичног суда као почетак процеса одговорности и позивања руских лидера на одговорност за злочине и зверства која наређују, омогућавају или чине у Украјини", наводи се у синоћњем саопштењу Жозепа Бореља.

У међувремену, министри правде земаља чланица ЕУ издали су сопствено саопштење у којем подржавају одлуку МКС, које је Мађарска одбила да потпише.

(Танјуг)

Портпарол оружаних снага Норвешке изјавио је да је та земља испоручила осам тенкова типа "леопард 2" Украјини.

Поткуповник  Ларс Јенсен, командант норвешког оклопног батаљаона изјавио је да ће испорука тенкова "леопард" Кијеву бити "одлучујућа за офанзивне операције и за враћање земље коју је окупирала Русија". 

Премијер Норвешке Јонас Гар Стоере најавио је у фебруару да ће послати осам тенкова "леопард 2" и другу опрему у Украјину.

(Гардијан)

Седамнаест земаља чланица Европске уније и Норвешка договориле су се да заједнички обезбеде артиљеријску муницију Украјини, али и да допуне сопствене залихе, саопштено је из Европске одбрамбене агенције.

"Пројекат отвара пут државама чланицама ЕУ и Норвешкој да у наредне две године спроведу брзу процедура за набавку артиљеријске миниције калибра 155 милиметара, као и седмогодишњи пројекат за набавку више врста муниције", наводи се у саопштењу агенције.

Министар одбране Естоније Хано Певкур претходно потврдио је да су земље чланице ЕУ постигле договор да се Украјини испоручи милион комада артиљеријске муниције.

"Постигли смо политички консензус да пошаљемо у Украјину милион комада артиљеријске муниције калибра 155 милиметара", рекао је Певкур, истичући да ће помоћ бити испоручена у периоду од 12 месеци.

Споразум су потписали Аустрија, Белгија, Хрватска, Кипар, Чешка, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Луксембург, Малта, Холандија, Португал, Румунија, Словачка, Шведска и Норвешка. 

(Ројтерс, Танјуг)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да су САД одобиле нови пакет војне помоћи Украјини у вредности од 350 милиона долара.

"Пакет укључује муниције за ХИМАРС и хаубице, као и за борбена возила 'бредли', ракете ХАРМ, противтенковско оружје...“, навео је Блинкен у саопштењу.

(Ројтерс)

Главни тужилац Међународног кривичног суда (МКС) Карим Кан изјавио да је тај суд морао да предузме мере против руског председника Владимира Путина због наводних ратних злочина, истичући да реч о "веома озбиљним" оптужбама. 

"Оптужбе су заиста озбиљне, Украјина је место злочина, стигле су многе врсте оптужби. Иако неки причају 'оно што се чини да се догодило је хуманитарна евакуација' - докази говоре другачију причу", рекао је Кан у Лондону.

Према његовим речима, тужно је и суморно да су по први пут судије МКС осетиле да је неопходно да издају налоге за хапшење против лидера и високих државних званичника једне земље која је стални члана Савета безбедности (УН).

(Танјуг)

Украјина је у понедељак саопштила да град Авдијевка на истоку земље ускоро могао да постане "нови Бахмут“ у Доњецкој области, у коме се воде најжеће борбе.

Портпарол украјинске војске Алексиј Дмитрашкивски изјавио је да је сагласан са оценом британске обавештајне службе да руске снаге покушавају да опколе Авдијевку, као и да би ситуација у том граду могла да буде као и у Бахмуту. 

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин рекао је у понедељак кинеском председнику Си Ђинпингу да је погледао предлог Кине за решење украјинског сукоба, као и да га гледа са поштовањем.

Путин је, такође, рекао да Русија "помало завиди" Кини на брзом развоју последњих деценија.

(Ројтерс)

Лидери Украјинске православне цркве која је под јуриздикцијом Руске православне цркве стигли су пред седиште председничке администрације у покушају да се састану са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Црквени лидери кажу да желе да разјасне своју позицију са Зеленским. Ова црква је под притиском од новембра након што су започеле бројне истраге под сумњом да се одатле шири прокремљовски наративи.

Украјинске службе безбедности саопштиле су да су откриле проруску литературу, и ухапсиле осумњичене руске агенте, иако су чланови Украјинске православне цркве негирали оптужбе и тврдили да су ти материјали подметнути.

Зеленски је такође ставио неколико кључних чланова Украјинске православне цркве под санкције. Иако Украјинска првославна црква није стављена ван закона, Зеленски је рекао да ће свака верска организација за коју се процени да ради за Русију бити забрањена.

У Украјини постоји и Православна црква Украјине као прокламована аутокефална црква.

Прокламовани статус аутокефалне цркве установљен је од басељенског патријарха путем издавања патријаршијског и синодског томоса. Међутим, Руска православна црква и већина помесних цркава не признају њен канонски статус.

(Ројтерс)

Уколико не буде напретка у примени меморандума Русије и УН о извозу руских пољопривредних производа, руска страна ће суспендовати учешће у овој иницијативи за извоз житарица из црноморских лука, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.

Одлука о даљем продужењу иницијативе зависиће од напретка у испуњавању услова договорених у меморандуму између Русије и Уједињених нација, истиче се у саопштењу руског МСП.

"Наше учешће у црноморској иницијативи за жито биће прекинуто без напретка у имплементацији наведених захтева, који апсолутно нису нови и требало би да се решавају у оквиру меморандума Русије и УН", указује се у саопштењу руског министарства.

Украјина очекује да Кина искористи свој утицај на Русију да оконча рат, изјавио је портпарол украјинског Министарства спољних послова Олег Николенко.

"Украјина помно прати посету кинеског председника Русији", рекао је Николенко.

Николенко је истакао да Украјина очекује "да ће Пекинг искористити свој утицај на Москву да стави тачку на агресивни рат против Украјине".

Очекује се да ће Си истаћи улогу Пекинга као потенцијалног миротворца у сукобу након објављивања плана у 12 тачака, навела је агенција.

Кијев наводи да сви мировни потези морају укључивати потпуно повлачење руских трупа и поштовање територијалног интегритета Украјине.

"Спремни смо да се укључимо у ближи дијалог са Кином како би се обновио мир у Украјини у складу са принципима садржаним у Повељи УН и најновијој резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација о овом питању", рекао је Николенко.

(Ројтерс)

Министри спољних послова ЕУ договорили су се о плану вредном две милијарде евра за заједничку набавку муниције нарочито прекопотребних артиљеријских граната за Украјину, јавио је АФП, позивајући се на дипломате, прноси Гардијан.

Министри спољних послова и одбране на састанку у Бриселу усагасили су о плану који има за циљ да Украјини обезбеди милион граната у наредној години и као и да попуне сопствене залихе, наводе дипломате.

Украјина је саопштила да њене снаге морају да смање ватрену моћ јер се руска инвазија претворила у жестоки рат исцрпљивања.

Кијев је навео да им је месечно потребно 350.000 граната како би помогао својим трупама да обуздају нападе руских трупа и омогућили им да покрену нове контраофанзиве касније током године.

(theguardian.com)

Руски председник Владимир Путин каже да ће Москва бесплатно обезбедити житарице афричким земљама ако црноморска иницијатива не буде продужен у мају.

Обраћајући се видео-линком делегатима на руско-афричкој парламентарној конференцији, Путин је рекао да је само мала количина извоза житарица деблокираног споразумом стигла у Африку и да је испуњење руских услова за обнову споразума у интересу црног континента.

(Reuters)

Руски истражни комитет саопштио је да је покренуо кривични поступак против судија и тужилаштва Међународног кривичног суда (МКС), који су у петак издао налог за хапшење Владимира Путина "због противправног протеривања деце и премештања људи са територије Украјине у Руску Федерацију".

Комитет је рекао да је налог за хапшење МКС-а "очигледно незаконит, јер нема основа за кривично гоњење".

(theguardian.com)

Француски министар спољних послова Катарина Колона рекла је да Украјини треба одмах помоћи, пошто су се министри спољних послова ЕУ окупили да расправљају о снабдевању Кијевом оружја.

"Морамо да помогнемо Украјини брзо и одмах“, рекао је Колона у Бриселу.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ раније је на састанку рекао да се нада договору о заједничкој набавци муниције за Украјину, упозоравајући на проблеме ако се министри не договоре.

(Ројтерс)

Кремљ је саопштио да је одлука Међународног кривичног суда (МКС) да изда налог за хапшење председника Владимира Путина знак "јасног непријатељства“ које постоји према Русији и према Путину лично.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима да Русија реагује "мирно" и да наставља свој рад.

Кремљ је саопштио и да је рад на стварању гасног чворишта у Турској сложен пројекат за који је потребно време да се оствари.

Путин је прошле године предложио је идеју о турском гасном чворишту, чији су детаљи, како истиче Ројтерс остали нејасни, када су европске земље кренуле да значајно смањују увоз руског гаса као одговор на руске војне акције у Украјини.

(Reuters)

Портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин истакао је да САД, а не Kина, снабдавају оружјем украјинско ратиште.

Ванг је то рекао на брифингу за новинаре, одговарајући на питање у вези са наводима америчких извора, према којима Русија користи кинеску муницију у рату против Украјине, преноси Ројтерс.

Kоментаришући издавање налога за хапшење председника Русије Владимира Путина од стране Међународног кривичног суда у Хагу, Ванг је рекао да би тај суд требало да заузме "праведан став".

Kина ће наставити да игра објективну и праведну улогу у украјинској кризи и конструктивну улогу у мировним преговорима, поручио је портарол кинеског министарства.

(Reuters)

Kинески председник Си Ђинпинг почиње посету Русији, што је његова прва посета страној земљи откако је трећи пут изабран за председника Kине, а такође и његова прва посета Русији од почетка сукоба Русије и Украјине у фебруару 2022. године.

Посета ће поставити темеље за развој кинеско-руских односа у наредних пет година и продубити међусобно разумевање Москве и Пекинга о важним међународним и регионалним питањима, преносe РИА Новости.

Си Ђинпинг ће боравити у посети Москви од данас до 22. марта, на позив руског председника Владимира Путина, а лидери ће разговарати о питањима даљег развоја сарадње две земље, најављено је раније из Москве и Пекинга.

Си и Путин разговараће о кинеско-руском свеобухватном стратешком партнерству, разменити мишљења о важним међународним и регионалним пословима и унапређењу сарадње две земље, саопштило је раније Министарство спољних послова Kине.

Портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин изјавио је у петак да ће посета Сија Москви додатно продубити међусобно поверење и разумевање између две земље, истичући да ће то бити и путовање у циљу јачања мира, наводи Kинески међународни радио.

Волстрит џорнал је, позивајући се на своје изворе, пренео да би Си Ђинпинг, након посете Москви, могао да одржи онлајн састанак са председником Украјине Володимиром Зеленским.

Kина је више пута истицала да Пекинг "игра конструктивну улогу" у решавању украјинске кризе.

Kинеско министарство спољних послова је 24. фебруара објавило документ од 12 тачака о политичком решавању украјинске кризе.

Међу главним тачкама су потреба да се поштује суверенитет и територијални интегритет свих земаља, обнављање директног дијалога Москве и Kијева, као и позив да се спречи даља ескалација сукоба.

Си Ђинпинг је посетио Русију осам пута, више него било коју другу земљу, подсећају РИА Новости.

(Tanjug, РИА Новости)

Међународни кривични суд тражи још средстсва за гоњење руских снага због наводних ратних злочина у Украјини.

Министри правде из више од 40 земаља састају се данас у Лондону како би разговарали о прикупљању средстава за Међународни кривични суд који треба да суди Русима за ратне злочине у Украјини, преноси Гардијан.

Конференцију заједнички организују владе Велике Британије и Холандије, а долази након што је МКС у петак издао налог за хапшење Путина због, како се тврди, организоване отмице деце из Украјине.

Карим Кан, тужилац Међународног кривичног суда, тражиће више новца јер буџет МКС-а није повећан иако, наглашава, има 40 истражитеља који раде у Украјини.

Некадашњи руски председник и актуелни заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев сматра да ће одлука Међународног кривичног суда (МКС) да изда налог за хапшење председника Русије Владимира Путина имати озбиљне последице по међународно право.

 "Нуклеарне силе одлучиле су да суде председнику државе која не учествује у раду МКС-у по истом основу као САД и друге земље“, написао је Медведев у објави у апликацији за размену порука Телеграм.

"Последице по међународно право биће монструозне", оценио је Медведев.

(Reuters)