Професор Капитоњенко за РТС: "Формула из Енкориџа" је прошлост, ирански сценарио не може да заустави рат у Украјини

Професор Кијевског института за међународне односе Микола Капитоњенко каже за РТС да најава Доналда Трампа да је, после Ирана, "на реду Украјина" у Кијеву не изазива велика очекивања. Оцењује да се рат не креће ка смиривању, већ ка "стабилној ескалацији", да је идеја о демилитаризованој зони дуж фронта тешко изводљива, а да је такозвана формула из Енкориџа за Кијев превазиђена и неприхватљива.

Када Доналд Трамп поручује да је, после Ирана, "на реду Украјина" и да Москва мора да пристане на договор, у Кијеву се, каже професор Микола Капитоњенко, не очекују чуда.

"То није ништа ново за Украјину, јер Трамп доста тога говори и зато морамо да сачекамо резултате. Проблем у посредовању у руско-украјинском рату није у томе шта је Трамп желео, већ у недостатку стратегије и ресурса. Проблем нису његове жеље, већ његова умешност", каже Капитоњенко за емисију Свет.Уживо.

Професор Кијевског института за међународне односе оцењује да Трампова позиција после рата на Блиском истоку није јача и да због тога не очекује "никаква чуда" када је реч о америчкој помоћи у окончању руско-украјинског рата.

Г7 као сигнал нове америчке стратегије

Капитоњенко сматра да је самит Г7 у Француској био успешнији за Украјину него прошлогодишњи скуп у Канади. Украјина је, каже, овога пута експлицитно поменута у завршној декларацији, а наглашена је и потреба за наставком помоћи Кијеву.

"Мислим да је то важно јер представља прекретницу у овом рату. Ипак, не верујем да ће то ускоро довести до значајнијих резултата", оцењује Капитоњенко.

Према његовим речима, Вашингтон сада тражи нову стратегију, другачију од претходног приступа који је често подразумевао сарадњу са Русијом, чак и на штету Украјине.

"Сједињене Америчке Државе сада желе да буду на страни победника и мораће да размотре раније изјаве да Украјина нема победничке карте у рукама. Претходни месеци показали су промене на линији фронта и на бојиштима. Трамп ће морати томе да прилагоди своју стратегију", наводи Капитоњенко.

Додаје да се и Европа у међувремену консолидовала када је реч о подршци Украјини, али да остаје питање да ли ће та подршка бити довољна.

"Гори Кијев, гори и Москва"

Рат се, према оцени украјинског професора, не налази у фази деескалације, већ у фази "прилично стабилне ескалације".

Руски удари погађају украјинске градове и симболе, укључујући Кијевско-печерску лавру, док украјински дронови све чешће гађају руску инфраструктуру далеко од линије фронта, укључујући циљеве надомак Москве.

"Зараћене стране траже начине за примену нових технологија, новог оружја и нових ресурса како би консолидовале своје ратне потенцијале. То је логика којом се, нажалост, води већина ратних конфликата", каже Капитоњенко.

Додаје да је рат далеко не само од краја, већ и од било каквих јасних назнака смиривања.

"Оно што видимо јесте да гори Кијев, гори и Москва. То је показатељ активног стања рата и политичарима је веома тешко да направе корак уназад", истиче Капитоњенко.

Дронови променили профил рата

Говорећи о променама на бојишту, Капитоњенко каже да је Украјина и даље слабија страна у асиметричном рату и да заостаје за Русијом у кључним аспектима борбене готовости. Ипак, током претходних година научила је како да искористи своје предности.

"Украјина је научила како да користи значајну помоћ са Запада, али и како да унапреди употребу дронова и ударе средњег и дугог домета. То је променило профил рата", каже Капитоњенко.

Према његовим речима, такав развој рата није могао да се замисли 2022. или 2023. године.

"Украјински дронови сада погађају руску инфраструктуру и руске војне циљеве у удаљеним подручјима, као и у градовима попут Санкт Петербурга и Москве. То је најзначајнија промена и глобално је препозната", наводи Капитоњенко.

Кључно питање сада је, додаје, како ће Русија одговорити и како ће украјинско напредовање утицати на даљу динамику рата.

Модел из "Економиста": Примирје у две фазе тешко изводљиво

Према информацијама британског Економиста, неформални разговори са Русијом су настављени, постоје свакодневни контакти Кијева са Трамповим тимом, а једна од идеја је прекид ватре у две фазе: најпре ограничавање непријатељстава у зони од 50 до 70 километара са обе стране фронта, а затим шири политички споразум.

Капитоњенко, међутим, упозорава да Украјина већ има дугу историју неуспешних покушаја примирја.

"Чак и пре 2022. године, када је сукоб био на много нижем нивоу, после 2014. било је више од двадесет покушаја да се дође до примирја на линији фронта, али су сви пропали", подсећа Капитоњенко.

Сада је, каже, ситуација много тежа, јер је рат прерастао у инвазију великих размера, поверење међу зараћеним странама је слабије, а војне операције све интензивније.

"Због тога не сматрам реалним да ће доћи до замрзавања војних дејстава на линији фронта, што је био један од кључних предлога Доналда Трампа током прошлогодишњих преговора. Такође, није ни технички ни политички могуће направити демилитаризовану зону дуж линије фронта. То ће бити веома тешко", оцењује Капитоњенко.

Зашто ирански сценарио не може да се преслика на Украјину

На питање да ли се на Украјину сада покушава применити "ирански сценарио" – притисци, рокови и политички договор који доноси паузу у рату – Капитоњенко одговара да су та два рата суштински различита.

"И рат на Блиском истоку и руско-украјински рат показали су како погрешне процене јаче стране воде ка политичким катастрофама", каже Капитоњенко.

Ипак, сматра да се рецепт за Иран не може применити на рат у Украјини, јер су Трампов и Путинов приступ суштински различити.

"Трамп је правио политичке калкулације и минимизовао своје губитке, тако да није постигао циљеве које је сам поставио. Путинова стратегија је другачија, много више црно-бела – све или ништа. Он више ризикује и због тога не успева рационално да сагледа победе и губитке", наводи Капитоњенко.

Према његовој оцени, управо је та логика довела до одлуке о инвазији 2022. године.

„Многи посматрачи слажу се да је инвазија била високоризична, али то за Путина није представљало препреку. Зато сматрам да рецепт за решавање сукоба са Ираном неће моћи да се примени у руско-украјинском рату“, каже Капитоњенко.

"Формула из Енкориџа је прошлост"

Говорећи о руском инсистирању на такозваној формули из Енкориџа и питању Донбаса, Капитоњенко каже да је тај модел за Кијев превазиђен.

"Сматрам да је формула из Енкориџа прошлост. На њу треба да заборавимо. Превазиђена је. Много тога се променило током претходних година", оцењује Капитоњенко.

Како наводи, Украјина је побољшала своју позицију и шансе за успех у рату, због чега је та формула још 2025. године постала неприхватљива за Кијев.

"Сада, када ствари додатно не иду у корист Русији, Украјина има још мање разлога да прихвати договор између Русије и Американаца на Аљасци", каже Капитоњенко.

Подсећа да је председник Володимир Зеленски јасно поручио да ниједан споразум који не узима у обзир украјинске интересе и који није постигнут уз учешће Украјине не може бити успешан.

"За украјинску власт црвена линија и даље су територије у Донбасу које су под контролом украјинске војске. По том питању нема одустајања", истиче Капитоњенко.

Украјина као безбедносни играч Европе

Капитоњенко сматра да би за Владимира Путина била катастрофа уколико би дошло до шире ескалације и преливања рата из Украјине на Европу. Ипак, упозорава да је Москва већ доносила ирационалне одлуке, па се ни сада ништа не може искључити са потпуном сигурношћу.

"Европска одбрана и безбедност се сасвим извесно мењају, а могући улазак Украјине у Европску унију представљао би огромну прекретницу", каже Капитоњенко.

Додаје да оно што је 2022. године изгледало готово невероватно, а то је украјинско чланство у ЕУ, сада делује много реалније и прагматичније, пре свега из безбедносних разлога.

"Иако је и даље економски оптерећена, Украјина је веома важан актер са безбедносног аспекта. Зато сматрам да отварање преговарачког процеса између Европске уније и Украјине има велику перспективу и да чланство Украјине може значајно да унапреди европску одбрамбену и безбедносну политику", закључује Капитоњенко.