Европска комисија: Србија убрзала спровођење, али још увек заостаје у реформама

Истовремено је потврдио да исплате Србији касне јер Европска комисија још проверава да ли земља испуњава опште услове за коришћење средстава из Плана раста, укључујући оне који се односе на демократију и владавину права.

Европска комисија је раније упозорила да би Србија могла да изгуби између 108 и 139 милиона евра из Плана раста уколико не испуни реформе из 2025. године за које је додатни рок истекао крајем јуна. Копман је, међутим, навео да Србија 15. јула подноси нови извештај о спроведеним реформама и наговестио да ће износ евентуално изгубљених средстава бити знатно мањи од првобитних процена.

Говорећи о резултатима у региону, оценио је да Црна Гора и Албанија предњаче у процесу, уз очекивање да ће достићи око 80 одсто спроведених реформских корака, док је Северна Македонија значајно убрзала напоре.

„Србија, која је на много нижем нивоу, такође је убрзала свој ангажман на реформама, иако много селективније, са око 35 одсто испуњених корака, док је рад започет на око 85 одсто њих“, рекао је Копман.

Сличну слику показује и интерни извештај Европске комисије у који је РТС имао увид. Према том документу, Србија је тренутно на зачељу по броју реформских корака које је Европска комисија до сада формално потврдила као испуњене. Међу земљама које већ спроводе Реформске агенде, једино за Србију Комисија још није завршила процену другог и трећег захтева за исплату средстава, па је за сада потврђен само резултат из првог извештајног периода.

Према документу, Комисија је до сада потврдила да је Србија испунила само три од 37 реформских корака доспелих у прва три извештајна периода, односно око 11 одсто обавеза. На основу тога одобрена је исплата од око 61 милион евра, од максимално око 540 милиона евра предвиђених за прве три транше Инструмента за реформе и раст.

Комисија, међутим, очекује да ће Србија већ након новог извештаја, који треба да достави до 15. јула, значајно поправити резултат. На основу интерног мониторинга, процењује се да би тада могло бити испуњено око 38 одсто реформских корака предвиђених за прва четири извештајна периода, док би чак 85 одсто корака било или у потпуности завршено или у фази спровођења која омогућава њихово признавање током додатног рока.

И поред очекиваног напретка, Србија би и даље заостајала за осталим партнерима који већ спроводе Реформске агенде. Према интерним пројекцијама, Црна Гора би до тада могла да испуни око 83 одсто реформских корака, Албанија 73 одсто, а Северна Македонија 58 одсто.

Као најважније реформе које су до сада признате Србији, Комисија издваја напредак у спровођењу Пакета за интеграцију тржишта електричне енергије, усвајање мера за примену европског оквира за безбедност 5Г мрежа, као и усклађивање визне политике са Европском унијом укидањем безвизног режима за држављане Катара, Кувајта, Омана и Монголије.

Инструмент за реформе и раст, вредан шест милијарди евра, представља главни финансијски механизам Плана раста Европске уније за Западни Балкан. Земље региона средства добијају тек након што Европска комисија потврди да су испуниле реформске кораке предвиђене националним Реформским агендама.