Од Солунског фронта до данас – шта чува јединство Срба преко граница

Датум 15. септембар одабран је у знак сећања на пробој Солунског фронта 1918. године, када су се сви Срби под оружјем нашли под истом заставом и у истој униформи.

"Пробој Солунског фронта и у Првом светском рату, поред војске Краљевине Србије, учествовали су и Срби добровољци из крајева који су тада припадали Аустроугарској, значи са подручја данашње Војводине, из Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине, Боке Которске“, објашњава генерални секретар Матице српске др Милан Мицић у емисији "У средишту пажње" Радио Београда 1.

Подсећа да су управо ови добровољци из динарских крајева између два светска рата чинили "живо ткиво" које се насељавало у Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији "и које је ту формирало, у том периоду, неких око 200 насеља, где је у очи Другог светског рата живело више од 100.000 људи".

"Они су чином добровољства у српској војсци у Првом светском рату показали да су творци нове државе, творци југословенског уједињења, и да су борци за уједињење српског народа у један државни оквир", додаје.

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Иван Бошњак наглашава да прича о добровољцима носи дубоку ратну судбину, будући да је део сународника првобитно био у униформама противничке војске и послат на Источни фронт. Након руске револуције 1917. године, они су пронашли начин да се придруже добровољачким јединицама на Солунском фронту.

"Оно што је такође интересантно јесте била улога Михајла Пупина, који је заједно са тадашњим најзначајнијим представницима Срба преко Атлантика успео да подигне велики број добровољца и да их својим новцем опреми, како би такође се придружили управо том заједничком напору о слободи“, истиче Бошњак.

Поруке из Бањалуке: Нераскидиве везе и политичка реалност

У Републици Српској празник је заживео кроз низ манифестација, програме у школама и медијима, као и кроз централну прославу и свечану академију у Бањалуци.

Професор са Факултета политичких наука у Бањалуци проф. др Милош Шолаја истиче да овај дан доноси потврду националне снаге и колективног идентитета.

"То је, пре свега, и ранија историја која је и створила ту историјску потребу колективног идентитета, где се Срби из Републике Српске идентификују са оним заједничким делом историје који се односи и на борбу против окупације било које врсте... Кључно је стварање тог јединственог културног простора који представља практично недељиво Срба", каже Шолаја.

Коментаришући оштру реторику и потезе који долазе из бошњачких редова у Сарајеву, попут захтева за раскидање специјалних и паралелних веза или ситуације у којој је председник Владе у техничком мандату, проф. др Ђуро Мацут, морао да путује у Бањалуку аутомобилом уместо авионом, Шолаја оцењује да је то део уобичајене политичке реторике у време предизборне кампање у БиХ.

"Мислим да, пре свега, то су неке нереалне оцене и нереални захтеви да се укине Република Српска... Република Српска је потписник Дејтонског мировног споразума и сигурно да не би дозволила... Република Српска, она има у већини својих становника тај самодефинисани идентитет и ту потребу да се изрази активно то самоопредељење", јасан је Шолаја, напомињући да је међународна позиција Српске ојачана кроз стабилне контакте са САД, Русијом, Израелом и Мађарском.

Иван Бошњак се у овом контексту надовезао на речи патријарха Порфирија који је поводом посете Бањалуци изјавио да је "дошао међу своје, у своју прађедовину и ђедовину, па и очевину", поручујући:

"Да се српски народ, као и други народи, бави пре свега собом и очувањем сопствених интереса, сопствене културе, сопственог језика, а да они који су са друге стране то разумеју на прави начин, односно да било какво окупљање Срба испод, наравно, српске тробојке никога другог не угрожава, већ једино чува управо овај народ".

Статус и изазови Срба у региону и преко Атлантика

Иако велики број Срба живи у удаљеним земљама преко Атлантика, у Канади и Аустралији, комуникација показује да и друга и трећа генерација успешно чувају своје име, презиме и везаност за Српску православну цркву. Међутим, положај српског народа у суседним земљама доноси озбиљне изазове.

Иван Бошњак је за Радио Београд 1 детаљно анализирао стање на терену:

Косово и Метохија: "Највећи изазов, дефинитивно, Срби тренутно имају, нажалост, на простору Косова и Метохије, и овом се много прича баш ових дана".

Хрватска: Иако је Хрватска чланица ЕУ и НАТО-а, Бошњак упозорава на недавну ревизију односа и јачање деснице у власти због чега се "и даље и српски језик и српско ћириличко писмо посматра заиста на онај начин на који не би требало да се посматра било шта у 21. веку". Он подсећа на мобилизацију око идеје непријатељства према Србима кроз Томпсонове концерте, иконографију из Другог светског рата, као и на примере где је извођачица традиционалних песама завршила 15 дана у притвору због песме старе 200 година у којој се помиње Крајина. Насупрот томе, положај хрватске мањине у Србији је стабилан, држава улаже у сакралне објекте и кућу бана Јелачића у Петроварадину, а сарадња се одвија кроз спорт и предстојеће изборе за националне савете у новембру.

Црна Гора: Пропуштена је прилика да српски језик уђе у Устав услед политичких компромиса како се ДПС не би вратио на власт. "Уношење српског језика у црногорски Устав остави за некакав следећи корак који ће можда наступити уколико се тај европски пут Црне Горе не заврши, с обзиром да велики број грађана Црне Горе користи управо српски језик као матерњи језик, а дупло већи број, негде 60 одсто, су и верници Српске православне цркве".

Словенија: "Нажалост, кроз тадашње осамостаљивање Словеније, велики број Срба који се затекао у новоформираној држави није добио мањинска права", истиче Бошњак, објашњавајући да словеначки Устав препознаје свега две или три заједнице (Роме, Италијане и Мађаре).

Румунија и Мађарска: Ово су простори где традиционално има најмање проблема, мада су присутни изазови асимилације и биолошке смене генерација. У Румунији Срби имају представника у парламенту, своја гласила и Савез Срба у Темишвару, али Бошњак напомиње да је потребно уложити у српску гимназију "Доситеј Обрадовић" и изборити се за српску редакцију на државној телевизији и локалном радију. У Мађарској је пропуштена прилика да заједница у овом мандату има свог гласноговорника у парламенту, али стуб остају гимназија "Никола Тесла" и Текелијанум у Будимпешти.

Институције и јачање матице као кључ опстанка

У времену опште глобализације и глобалистичких вредности, када идентитети малих народа долазе у питање, одбрана националног и културног идентитета спроводи се кроз знање, науку, уметност и рад кључних институција.

Матица српска, најстарија српска књижевна и културна институција основана 1826. године у Пешти, премештена 1864. у Нови Сад, који је захваљујући њој назван Српском Атином, данас делује на више од 50 тачака српског културног простора, без обзира на државне границе.

"Управо Матица српска има ту обавезу да се нађе тамо где постоје трагови српске културе, кроз форму културног наслеђа, и на оним просторима где се формира и данас гради савремена српска култура... Ми кроз Матицу српску показујемо да су Срби кроз своју историју истовремено били и Срби и Европљани, да су себи баштинили и националне вредности и европске вредности“, поручује генерални секретар Милан Мицић.

Као главну смерницу за будућност, Иван Бошњак закључује да држава пре свега мора да буде економски и безбедносно што јача и стабилнија, јер је то оно што је чини примамљивом отаџбином.

Кроз добру селекцију кадрова у дипломатско-конзуларним представништвима и програме попут летњих школа и кампова за младе, везе унутар јединственог српског простора остаће нераскидиве.