Звездице ЕУ за грађане Србије настављају да губе сјај – против уласка у Унију више од 50 одсто испитаних

Звездице настављају да губе сјај – макар у очима грађана Србије. Подршка чланству у европској породици у благом је паду, показало је мајско истраживање. У њу би тек око 40 одсто испитаних.

Иако је виђена као пожељан економски партнер, већина, ипак, сматра да Унија не би требало да нам буде и политички савезник.

"Због више неслагања и по питању дијалога Београда и Приштине и односа према Русији", неки су од разлога каже Димитрије Милић из "Лидингтон Рисрч".

Наглашава и да су потенцијално постојала превелика очекивања о брзини прикључивања ЕУ и ефикасности преговора која је постојала раније, каже Милић.

"Претпостављам да постоји једно засићење у политичкој сфери", објашњава један од истраживача јавног мњења.

Пожељнији савезник Русија

У политичкој сфери, за више од половине испитаника, пожељнији савезник је Русија.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да то има логике, због повољног односа Русије према српским националним интересима – попут оног према косовско-метохијском питању и Републици Српској.

Али не сматра да је, у нашим околностима, такав ослонац реалан. Као пример наводи ослањање на Русију 90-их и данас на Блиском истоку.

"Режим Башара ел Асада је пропао, ирански режим је сад у тешкоћама", указује Зечевић.

Подсећа да је Србија имала велике проблеме 90-их и да на крају није остварен ниједан од националних циљева.

"Добронамерност Русије према нама је једно, живот је нешто сасвим друго", наглашава Зечевић.

Српски грађани за БРИКС

У складу са ставом према Русији је и онај о чланству у БРИКС-у.

За прикључење економском и политичком савезу земаља које желе да сарађују независно од Запада изјаснило се око 60 одсто.

Димитрије Милић каже да је широк простор интерпретација код грађана шта би Брикс требало да донесе.

"Неки је виде као вид исправљења неких неправди из 90-их година, други као неки вид економске користи, јер је Кина јака држава, а трећи је гледају као организацију где је Русија, па је зато природно да и Србија буде ту", каже Милић.

Грађани потражују држављанства земља чланица ЕУ

За оне који су спровели истраживање, резултат - нарочито у делу о подршци ЕУ - није потпуно у складу са потезима грађана.

Директор Института за европске студије наглашава чудним што већина грађана не би ушла у ЕУ, иако постоји тренд да грађани узимају држављанства држава чланица ЕУ.

"Попут Мађарске, Словеније, Хрватске да би имали као друго држављанство. Зашто га узимају – да би користили предности које им даје држављанство ЕУ", наглашава Зечевић.

Највећа подршка грађана чланству у Унији била је 2009. године, у периоду визне либерализације.

Од тада константно опада или стагнира, да би од почетка рата у Украјини ушла у негативну фазу.