Хил за РТС: САД не одобравају и не координишу Куртијеве потезе, Србија поступа исправно

Морам да почнем са недавним догађајима на Косову. Многи у Србији верују да су последње акције, назвали бисмо то малтретирањем Срба од стране Приштине, одобрене и координисане са Сједињеним Америчким Државама. Какав би био Ваш одговор на то?

То је потпуно нетачна информација. САД су врло јасно, апсолутно јасно ставиле до знања да будућност ове ситуације треба решити дијалогом, путем онога што ради амбасадор Лајчак. Ми доследно подржавамо то. И мислим да смо такође били прилично јасни да смо незадовољни када неко одступи од дијалога или предузме једностране кораке. Морам рећи да је Србија, знам да је ово било веома тешко за Србију, али Србија се држи дијалога и мислим да је то исправан приступ. Мораћемо видети како ћемо проћи кроз ово. Али желим да вас уверим да је апсолутно наш став да дијалог има све елементе који могу решити ове проблеме, и ови проблеми морају бити решени дијалогом.

Ако могу да искористим амерички израз, видимо да умете да причате, али не видимо никакве кораке у било ком правцу. Не видимо било какве санкције Куртијевој администрацији.

Мислим да су САД врло јасно у више наврата у последњим данима и недељама рекле шта мислимо да треба урадити. Били смо веома јасни око питања моста у Митровици. Такође смо веома јасни око апсолутне потребе за формирањем Заједнице српских општина. Дакле, мислим да смо слали врло јасне поруке, а такође смо били врло јасни да они који скрену са дијалога ризикују да скрену са наше политике. Оно што могу рећи је да је Србија радила веома напорно на овоме. Србија је добро поступила држећи се дијалога и ја бих стварно охрабрио Србију да настави с тим.

Али они који скрену са дијалога добијају позивнице за демократску националну конвенцију. То је нешто што људи у Србији доживљавају као прст у око.

Знате, разумем то, али морате разумети одакле долазе позивнице и одакле не долазе. Дакле, када нека НВО позива некога на конвенцију, не бих из тога изводио велике политичке закључке. Чињеница је да је Влада Сједињених Држава, посебно Стејт департмент, била врло јасна око тога где видимо будућност овог процеса, а то је кроз дијалог.

Ваш амбасадор на Косову Џеф Ховенијер рекао је да је подршка народу и пројекту Косова део вашег америчког ДНК. Никада нисмо чули да неко каже да Срби имају било какво место у америчкој генетици.

Ја нисам генетичар. Оно што могу да вам кажем је да однос САД и Србије расте и успешно се развија. Имамо много заједничких интереса. У ствари, мислим да имамо неку врсту стратешког заједничког интереса у погледу тога где желимо да идемо. Веома смо забринути због регионалних питања, али такође смо веома забринути због онога што се дешава у Украјини. Тако да мислим да постоје многи позитивни знаци у погледу тога куда ће се однос Сједињених Држава и Србије развијати. Да будемо јасни, Србија има много изазова. Један од тих изазова, који деле многе земље, јесте питање где грађанско друштво налази своје место. Како се управља тим питањима? Како се балансира моћ државе и права појединаца, посебно права на слободно окупљање и организовање?

Сада говорите о Србима на Косову, зар не?

Говорим уопштено јер је наш однос са Србијом широко заснован однос, и што је шира база, то ће бити дуготрајнија. Али у вези са Косовом, поновићу вам да ми у потпуности подржавамо оно што ради Европска унија, подржавамо оно што ради господин Лајчак и подржавамо елементе који су на столу, примарни елемент, наравно, јесте Заједница српских општина, и нисмо се од тога одмакли.

Али не видимо чврсте акције које бисмо волели да видимо. Мислим, нешто што би пратило речи које изговарате.

Мислим да оно што тражимо јесте успех у дијалогу, и како постићи успех, било путем јавних изјава или вероватније кроз традиционалне дипломатске канале, то је оно што тражимо – успех кроз дијалог. Не видимо могућност напретка ако дијалог није у центру тог процеса, не видимо напредак кроз једностране акције и мислим да смо то врло јасно казали. Мислим да смо јасно рекли који је начин да се посао уради.

И како видите улогу Сједињених Држава у дијалогу?

Веома смо блиски са господином Лајчаком. Управо сам га видео јуче. Имамо новог изасланика Сашу Козунова. Он је управо срео господина Лајчака пре неки дан. Остајемо у блиском контакту, размењујемо своје ставове и трудимо се да се међусобно подржавамо.

Овај напад на српске институције на Косову догодио се мање од 24 сата након што је Србија објавила одлуку да купи француске борбене авионе како би заменила руске мигове. То је била тешка и скупа одлука за Србију, а неки аналитичари кажу да можемо рећи да се Србија благо заљуљала ка НАТО-у. Зашто сте дозволили Приштини да гурне Србију уназад?

Не мислим да је Србију било ко гурнуо назад. Мислим да Србија почиње да доноси важне стратешке одлуке. Једна од тих одлука се односи на куповину ових борбених авиона, 'рафала'. Оно што Србија ради није само куповина авиона, већ куповина односа са ваздухопловним снагама НАТО-а. Мислим да је то веома важно и да то неће бити промењено ситуацијом на терену на Косову. Што не значи да не треба да се бавимо ситуацијом на Косову. Мислим да се сви слажемо око тога и желимо да видимо да се то реши. Али мислим да оно што сте видели са посетом председника Макрона, као и са посетом канцелара Шолца, представља врло јасан помак, и волели бисмо да видимо да се то настави, у складу са жељама српског народа и српског руководства. Нисмо овде да кажемо Србији шта да ради или како да се оријентише. И јасно сам ставио до знања током година које сам овде да не говорим никоме шта да ради. Они морају сами доносити одлуке, и мислим да те одлуке иду у правом смеру.

Да, али оно што Срби очекују је да виде да сте уз њих у неким тешким временима, као што је било у петак после подне, одмах након што је председник Макрон напустио Београд.

Разумем то. Ми смо уз свакога, укључујући Србију, у смислу придржавања дијалога и приступа који је изнела Европска унија. Мислим да ће степен у којем се Србија придржава тог приступа помоћи њеним тежњама ка Европској унији. Европска унија је то врло јасно ставила до знања. И ми смо то јасно ставили до знања. Што се тиче провокација, дешавања на терену и било каквих једностраних одлука, мислим да је и НАТО врло јасно говорио о томе, као и Европска унија, и очигледно је да смо уз обе те институције. Знате, тешко је рећи људима да морају бити стрпљиви. Ово је тешко питање, али мислим да, када је у питању утицај на однос САД и Србије, ми настављамо да идемо напред заједно и очекујем да ће се то наставити у будућности.

Како све ово, односи Приштине и Београда и постојећи проблеми, утиче на приступање Србије Европској унији?

Мислим да је питање које се разматра кроз ово: да ли ће Београд остати при ономе што Европска унија ради кроз дијалог? Да ли прихвата дијалог усмерен на нормализацију односа. Нормализацију, отварање граница, и слична питања? Мислим да Србија то чини, и мислим да је то веома корисно за Србију у смислу њених односа са Европском унијом. Пуно тога се дешава у последњим недељама и месецима када је реч о Европској унији, не само у погледу чланства већ и у смислу отварања врата за чланство и пружања оквира за време приступања, али и ови планови за раст су веома стварни и веома важни за земље које су укључене, посебно за Србију, која има велики интерес да види како се њен приступ европским тржиштима отвара. То се дешава, и оно што то омогућава, делом, јесте начин на који Србија управља дијалогом са господином Лајчаком."

Да ли бисте рекли да је Србија прилично кооперативна са господином Лајчаком, а да при томе није било снажне реакције на веома снажну акцију Приштине? И не видимо да је Србија на било који начин награђена за то, али сам сигуран да би била кажњена да се понашала другачије.

Па, нећу одговарати на хипотетичка питања о томе. Знам да људи цене то што је Србија остала у процесу дијалога и инсистирала на томе да питања која је Европска унија поставила као питања за дијалог остану у дијалогу, и мислим да је Србија добро поступила у том погледу. Подржавамо Србију у њеној подршци дијалогу.

Много тога се мења унутар Европске уније, али шта бисте рекли да је добар аргумент да Србија остане на том путу ка ЕУ?

Мислим да је пут ка ЕУ реалан. Мислим да је реалан и можда реалнији него што су неки људи раније мислили. Врло је јасно да Европа доноси стратешки избор у корист проширења. Европа говори о временском оквиру у смислу проширења, али је такође увела још један механизам, а то је модел раста, који ће помоћи земљама које још нису спремне из различитих разлога за пуноправно чланство, али ће им помоћи да имају приступ јединственом тржишту Европске уније. То су ствари које су започеле овог лета, овог веома дугог, врућег лета које смо имали. И мислим да је веома јасно да се то креће напред. Из тог разлога, био сам на конференцији у Бледу и био сам веома изненађен чињеницом да су премијер Вучевић и министарка Тања Мишчевић врло јасно ставили до знања правац којим Србија иде. Можда је исто толико важно било и то што су се и Европљани сагласили са том констатацијом, да Србија иде у том правцу. Ово ће трансформисати српску економију. Ово ће трансформисати односе Србије у читавом региону. Ово је веома важно за сваког Србина, да има пун приступ тржиштима Европске уније и, генерално говорећи, да ужива све бенефите које Европа може да пружи својим чланицама. Дакле, надам се да ће се ово наставити. Ово је апсолутно прави смер за Србију.

Али поменули сте да морамо бити стрпљиви, скоро да се молимо и жртвујемо. То је веома религиозан приступ Европској унији, без много преиспитивања. Да ли бисте то тако видели?

Не, заиста не бих.

Мислим, у неком другом, европском животу све ће бити у реду. Али тренутно треба да се жртвујете и молите и не постављате превише питања.

Мислим да је процес, искрено говорећи, преговарачки. Људи не воле да га тако зову, али он то јесте. На сваком кораку постоји дијалог између земаља кандидата и Европске уније. И овај дијалог је заправо облик преговора. Нема сумње да ће тај процес ићи даље. Такође немам сумње да Европска унија разуме своју одговорност у погледу проширења, али такође разуме потребу да ради са земљама које теже чланству и да обезбеди одговоре на добра питања. Мислим да је то процес који се дешава. Али, знате, када је реч о стрпљењу. Мислим, ја нисам волео када ми је мама говорила да морам да се стрпим, а камоли неко други. И стрпљење је тешка ствар. Али, знате, мора се размотрити шта је алтернатива. Не мислим да постоји много алтернатива. Важно је и то што Србија није сама у овоме. Постоји неколико земаља које пролазе кроз исти процес. А све више је земаља које не само да Србији желе добро, већ и раде на томе да јој помогну. Волео бих да мислим да су САД једна од тих земаља. Француска сигурно чини много. Посета председника Макрона била је прилично изузетна у свом историјском контексту. И мислим да би Срби, док се пењу овом дугом планином, требало да се окрену и виде колико су далеко дошли, јер су прешли велики пут.

Да, али желе да виде неку чврсту подршку када је реч о неким тешким питањима, као што је ситуација на Косову.

Да, то је фер. Знате, ово се своди на многа веома тактичка питања о томе који је најбољи начин да се људи усредсреде на дијалог, који је најбољи начин да се избегну кризе, и који је најбољи начин да се обезбеди да можете изградити замах. Људи разматрају те ствари. Најбољи начин није увек преко јавних изјава.

Идете на Енергетски форум у Солуну. Зашто је енергетика толико важна данас када говоримо о глобалној политици?

Искрено говорећи, енергетика је, наравно, главни мотор раста у свакој земљи, укључујући и моју. Али мислим да је занимљиво за Србију то што је она дошла у позицију да је, у извесној мери током претходних година, изгубила део своје енергетске суверености. Није имала изборе. А оно што све више видимо за Србију у погледу њених енергетских потреба јесте да она добија могућности избора, не само између нових облика енергије, било да је то соларна или ветроенергија, и старијих извора енергије који, у одређеној мери, нестају за Србију, већ и изборе у погледу тога одакле купује енергију. Знамо да Србија ради са другим земљама, као што је Азербејџан. Мислим да постоји напор Србије да диверзификује своје енергетске изворе, да погледа различите гасоводе. То је веома позитиван развој за Србију јер ће Србија имати тешке политичке и стратешке одлуке које ће морати да донесе. И не би требало да те одлуке доноси под притиском једне стране која има велику контролу над њеним енергетским ресурсима. Мислим да Србија напредује у томе и ми је подржавамо и чинимо све што можемо да јој помогнемо.

Ваш став о рударењу литијума у Србији је наљутио многе прозападне опозиционаре и еколошке активисте. Ако бисте били позвани да говорите, рецимо, на неком од протеста пред тим људима или на неком састанку, шта бисте им рекли?

Прво, мислим да људи имају право да протестују. Људи имају право да изразе своје ставове. То је део процеса дијалога. И ко год да је љут због тога, могу их уверити да сам јасно свестан да је питање литијума ствар о којој Срби треба да одлуче, а не страни дипломати. Да ли имам лично мишљење о томе? Имам, јер мислим да је ово заиста велика прилика за Србију, не само за садашњост, већ и за будућност. Мислим да је то изузетна прилика, али у крајњем случају то је на српском народу да одлучи.

Али ти људи ће рећи – да, али Ви се нећете ни туристички одмарати у Јадарској долини. Они мисле да Вама није искрено стало до српске животне средине.

Имамо рударство широм Сједињених Држава, и док овде разговарамо, имамо руднике литијума на више места у САД. Моја земља је веома осетљива на питања животне средине. Немачка такође. А Немачка је, мислим, један од главних покретача целог питања литијума. Тако да верујем да је спровођење оваквог програма са Западном Европом, регионом света који је вероватно највише забринут за животну средину, исправан пут. Поновићу и вама, али и ако бисте ме ставили пред масу људи, да је на Србији да одлучи.

Али желим да нагласим још једну ствар – имамо веома јако цивилно друштво. Узгред, није све то прозападно, постоје делови цивилног друштва који заступају веома различите интересе. То је помешана група људи. Мислим да сви морамо да схватимо да они имају право да буду тамо. И док је фрустрирајуће када људи не користе увек највише научне аргументе, то је само део цене демократије. Имам предосећај да ће Србија, пролазећи кроз овај процес, као што имам предосећај за литијум, дакле имам предосећај да ће Србија изградити снажнију демократију због учешћа цивилног друштва. Верујте ми, ово имамо и у Сједињеним Државама. Често се не слажете са оним што људи говоре, али се не не слажете с њиховим правом да то кажу. И мислим да је ово део свеукупне способности да се разговара, не само са људима на улици већ и на другим форумима за дијалог, било да су то универзитети или негде другде. То је оно што морамо да радимо.