Око: Брисел очекује заокрет, али Београд и даље дели питање Косова и Метохије од реформи

Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање. Посебно су издвојени владавина права, функционисање демократских институција, јавна управа, спољни односи и академске слободе.

Истовремено, од нове Владе у Бриселу очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи. Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, напредак се бележи и код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.

О извештају, перспективама европских интеграција и могућим променама односа Београда и Брисела у емисији Око говорили су Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука у пензији и Наташа Драгојловић, консултанткиња за европске интеграције и некадашњи директор Европског конвента.

Назадовање у кључним областима и промена тона Брисела

Наташа Драгојловић оцењује да је овогодишњи извештај другачије структурисан и прегледнији, али да је посебна пажња привукла начин на који је Европска комисија формулисала оцену о политичком стању у Србији. Према њеним речима, у тексту се могу препознати и накнадно унете формулације које се односе на резултате парламентарних избора.

"Као да су били охрабрени да кажу нешто на начин, врло експлицитан, који до сада Европска комисија није користила, него пре Европског парламента у својим формулацијама стања и ситуације", навела је Драгојловићева.

Она сматра да извештај представља важан документ јер на једном месту даје преглед стања у свим областима, од владавине права и интелектуалне својине до пољопривреде и социјалних права.

"Тај документ је врло важан, јер други документ о стању, правном, институционалном и практичном, у свим овим областима које су за наш животно важне једноставно нема", истакла је Драгојловићева.

Говорећи о могућностима да нова политичка ситуација у Србији донесе убрзање европских интеграција, она је нагласила да Европска унија не бира и не поставља владе, већ да о томе одлучују грађани на изборима. Ипак, сматра да би другачији политички приступ могао да отвори простор за стварни напредак.

Као кључни предуслов издвојила је успостављање владавине права и поделе власти, оцењујући да је управо то најслабија карика Србије у претходним извештајима Европске комисије.

"Програм студентских листа базиран је на владавини права, на остварењу принципа поделе власти. То је најслабија карика била годинама уназад. Принцип владавине права и поделе власти у овој земљи никада није успостављен. То је оно што може да откаже европску интеграцију", рекла је Драгојловићева.

Слободан Самарџић, међутим, сматра да се промена тона Европске комисије не може посматрати одвојено од политичких односа који су годинама постојали између Брисела и Београда. Он оцењује да је Европска унија дуго одржавала затворени политички однос са Александром Вучићем, у којем су стабилност и остваривање појединих европских интереса имали предност над демократским реформама.

"Они су добили човека који ће им обезбедити стабилност у Србији, а тај човек ће њима узвратити да обезбеди њихов интерес у Србији, пре свега почев од територијалног интегритета и Косова и Метохије, па онда до литијума и даље. Ту је направљен један дил који је функционисао из године у годину", оценио је Самарџић.

Према његовом мишљењу, европске институције су тек под притиском догађаја у Србији и реакција европске јавности почеле су да критикују власт.

Самарџић сматра да је владавина права годинама била потиснута у односу на питање Косова, које је, како је навео, за поједине важне чланице Европске уније представљало приоритет у односима са Београдом.

Косово остаје услов, а владавина права кључ за европски пут

Једно од централних питања разговора било је да ли Србија може да напредује ка чланству у Европској унији без свеобухватне нормализације односа са Приштином и како ће нова власт приступити том проблему.

Самарџић сматра да се иза европског захтева за нормализацију односа крије очекивање потписивања правно обавезујућег споразума који би имао далекосежне политичке и међународноправне последице. Он је указао на преговарачки оквир из 2014. године и споразум из 2023, оцењујући да се под формулацијом свеобухватне нормализације подразумева много више од техничке сарадње.

"Морате бити много наивни или се правити наивни да не разумете шта значи свеобухватна нормализација. То је, дакле, и међународне организације, и граница, и укидање платног промета и поште и све. То је нормализација односа међудржавним споразумом", рекао је Самарџић.

Драгојловићева је, са друге стране, истакла да се у документима Европске комисије не наводи експлицитно захтев да Србија призна независност Косова. Подсетила је да је питање нормализације део преговарачког процеса, али да се не може занемарити чињеница да су кључне реформе у Србији изостајале.

Према њеном мишљењу, успостављање функционалних институција и поделе власти омогућило би да се о најважнијим државним и националним питањима води отворена и демократска расправа.

"Када се једанпут успостави подела власти, када прораде институције у пуном капацитету и када се успостави владавина права, да се отвори могућност да се поведе дебата о кључним питањима у овој земљи, да се евентуално о томе гласа и да људи могу да чују једну и другу страну", навела је Драгојловићева.

Она сматра да би Србија, уз одговарајућу политичку вољу, могла знатно брже да напредује у преговорима, наводећи искуства Словачке и Црне Горе као примере који показују да се процес може убрзати када постоји јасна политичка одлука за спровођење реформи.

"Може за годину и по дана, како да не. Када ви решите владавину права и поделу власти, односно питање демократије, све друго се испреговара невероватном брзином", оценила је Драгојловићева.

Самарџић, међутим, не очекује велики преокрет у наредних годину дана. Он сматра да ће будући Влада имати ограничен политички капацитет и да ће кључна питања односа са Европском унијом морати да буду поново отворена.

Посебно је указао на питање односа са Русијом и војну неутралност Србије, оцењујући да европски пут не би требало да подразумева аутоматско одрицање од националних интереса.

"Ту постоји једно потпуно ново размишљање, ново схватање, да овај пут у Европску унију, што значи одрицање дела територије и одрицање од својих природних ресурса, нема никаквог смисла. Мислим да се све мора променити или, како се то каже, потпуно ресетовати између Београда и Брисела, са неким потпуно другим начином, другим односима и другом врстом споразума", рекао је Самарџић.

Док Драгојловићева верује да би политичка воља и спровођење кључних реформи могли да убрзају европске интеграције, Самарџић доводи у питање досадашњи модел односа Србије и Европске уније. Саговорници се, ипак, слажу у једном: пред Србијом је период у којем ће се морати јасније дефинисати и унутрашњи институционални поредак и будући однос са Бриселом.