Курти хоће да преузме школство и здравство на КиМ – пробни балон или почетак краја последњих српских институција

Катарина и Стефан раде у ИТ сектору на релацији Београд-Приштина и обратно. Од 15. марта, Катарина ће морати најпре до полицијске станице у Приштини – да се пријави за боравак – а онда код свог друга.

"Још увек немам тачну информацију шта је за нас који нисмо одавде или немамо личну карту", прецизира Катарина. 

Стефан ће имати проблем јер поред документа који издају локалне власти, поседује исправе државе Србије, које у Приштини не признају. Аутомобил са српским таблицама неће моћи да вози.

"Стварно не желим да мењам оно што пише у мојој личној карти да бих могао да возим ауто, и да бришем одакле сам и шта сам. Ако узмем косовске таблице, нећу моћи слободно да возим горе, јер ћу бити осуђиван само због таблица, а када дођем са српским таблицама овде, опет не могу да возим", указује Стефан.

Катаринин и Стефанов проблем биће неупоредово мањи у односу на десетине хиљада Срба, њихових породица, запослених у српском здравственом и образовном систему на Косову и Метохији. Премијер у техничком мандату Аљбин Курти хоће да их постепено интегрише у локални систем. Тражи помоћ међународне заједнице, која је интеграцију гледала кроз Заједницу српских општина.

Аналитичар Исак Воргучић тврди да ће Курти овог пута пробати да понуди промењен облик ЗСО.

"Он би се бринуо о здравственом и образовном систему, а не о општинама. Вероватно ће прикључити и културне институције које до сада није дирао. Разумљиво је да су Срби забринути, јер дословно свака породица зависи од здравства и има децу или некога ко је запослен у школском систему", закључује Воргучић.

Канцеларија за Косово и Метохију поручила је међународној заједници да одлагање примене закона о странцима и возилима до 15. марта не сме да остане крајњи резултат њеног деловања и истакла да је претећа и злонамерна најава о интеграцији здравства и школства.

"Институције здравства и школства чине окосницу опстанка српског народа и представљају само срце ЗСО. С тим у вези, свака изјава која живот и опстанак Срба види без ЗСО, врло је опасна", оцењује директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.

Аљбин Курти каже да ће у "интеграцији просвете и здравства узети у обзир забринутости и савете српске заједнице на Косову". Локални српски политички представници још нису реаговали.

Ћутање међу њима, као и међу представницима међународне заједнице, одвија се уз дилему – да ли је Куртијева иницијатива само пробни балон или почетак краја последњих српских институција на КиМ.