Петковић: Етничко чишћење Срба десило се пред очима међународних представника

Сећање на мартовски погром Срба не бледи - тај дан обележава се и на Косову и Метохији и у централној Србији.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић рекао је у Дневнику РТС-а да се пре 20 година десио злочин етничког чишћења над Србима у јужној српској покрајини и да ствар буде још гора, то се све десило пред очима и у присуству међународних представника и међународне заједнице, који су у том моменту на КиМ имали више од 20.000 својих наоружаних припадника.

"Међународна заједница или макар део међународне заједнице је немо посматрао да се у срцу Европе у 21. веку протерује српски народ", наглашава Петковић, и наводи да је етнички очишћено девет села и шест градова, укључујући и Приштину.

Истиче да је акција етничког чишћења била планирана месецима унапред, и да се о томе говори и у посебној публикацији Безбедносно-информативне агенције, која је изашла поводом 20 година од страдања Срба и погрома.

"Можете да прочитате све детаље, чињенице, али и имена и презимена Албанаца који се доводе у везу са погромом 17. , 18. и 19. марта. Дакле, све се зна. То је званични документ. Али проблем је у томе, између осталог, што владавина права не постоји на простору Косова и Метохије", додаје Петковић.

"Околности се промениле, али не и однос према Србима"

Може се рећи, према његовој оцени, да су се околности промениле, али нажалост не и однос према Србима.

"Када погледате јучерашње саопштење Самоопредељења, дакле странке Аљбина Куртија, који говори о 16. марту као црном дану за Косово, и говори о томе како су Срби заправо испровоцирали 17. март и да су они заправо одговорни што су били протерани, докле иде тај цинизам, јасно показује да за њега 17. , 18. и 19. март нису црни дани на Косову и Метохији, него оно што је заправо требало да се деси, јер у програму Аљбина Куртија стоји да је потребно да се створи велика Албанија, а велика Албанија подразумева етнички чист простор Косова и Метохије", наводи Петковић.

Дрецун: Нису отклоњене последице погрома

Досадашњи председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун нагласио је у Јутарњем програму да забрињава што нису отклоњене последице мартовског погрома, који је био само једна карика у ланцу догађаја који је требао да потпуно етнички очисти Косово и Метохију од српског народа.

"Дакле, нису се протерани Срби вратили на своја огњишта, нису обновљене њихове куће, њихова имања су узурпирана, целокупна имовина, ти Срби једноставно не могу да се врате и да наставе свој живот тамо", истиче Дрецун.

"Било им је потребно организовано насиље да би застрашили међународну заједницу"

Такође је веома интересантно, истиче, питање политичке позадине тога што се десило.

Подсећа да је у Уједињеним нацијама направљен план "Стандарди за Косово" од стране тадашњег шефа Унмика, који је Савет безбедности прихватио.

"Речено је у децембру 2003. године да се усваја тај програм и он је значио стандарде пре статуса. Дакле, стандарди па статуси. Ако испуните те стандарде, било је договорено, 2005. године ће се проверити да ли су стандарди испуњени и онда ће се започети разговори о статусу Косова и Метохије са намером Албанаца и ових држава који их подржавају да им се да независност. Међутим, Албанци апсолутно нису задовољни тиме. Они су изашли са тезом прво статус, па онда стандарди", наводи Дрецун.

Било им је, објашњава, потребно организовано насиље да би застрашили међународну заједницу, да би показали да су спремни да опет ратују и да подигну устанак.

"О томе је говорио угледни интелектуалац међу Албанцима, Ветон Сурој, који је отворено рекао да је мартовски погром био устанак Албанаца и против Унмика и против Кфора", каже Дрецун.

Да ли ће Приштина у наставку дијалога бити спремнија за промену политике

Што се тиче наставка дијалога, Дрецун оцењује да, иако део међународне заједнице који може да утиче на Приштину веома добро разуме какав је положај српског народа, тај лош положај и насилне активности које спроводи Приштина ипак користе за неку врсту политичке трговине.

"Очекујем да ће ипак Бисљими сада бити спремнији после ове веома битне посете Ескобара Приштини, бар да разговара о томе, али нисам сигуран да ће бити спремни ни да суспендују ту одлуку тзв. централне банке Косова, ни да промене нешто у својој политици. Можда ће показати неку спремност да се тренутно пронађе неко решење, али не верујем ни то", закључује Дрецун.