Случај Рачак – како је легитимна акција постала изговор за агресију

Да се у Рачку на путу Урошевац–Призрен налази јако упориште тзв. ОВК, полиција тадашње СРЈ није имала дилему. У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе – полицајци, војници и цивили, а 25 људи је рањено. Учестали напади били су разлог антитерористичке акције којом је командовао Горан Радосављевић Гури.

"Ми смо опсервирали село са различитих страна, знали смо да у селу нема цивила, само су остали терористи који су били смештени у тој једној кући и у школи у Рачку. Први пут када смо планирали да изведемо акцију, није био моменат јер смо осетили да су нешто сазнали. Онда су они потпуно испразнили село, очекивали су да дођемо, само нису знали када", рекао је Горан Радосављевић, генерал полиције у пензији.

А знали су и унапред били обавештени посматрачи Косовске верификационе мисије ОЕБС-а. Заједно са новинарским екипама Ројтерса и Асошијејтед преса били су на терену током акције од раног јутра до поподнева.

У селу се према тврдњама полиције налазила мрежа припремљених ровова и бункера, а припадници тзв. ОВК позивани су да се предају пре напада. У размени ватре страдало је 45 људи, за које Београд тврди да су терористи, а Приштина и Запад – недужни цивили.

Вест да се у Рачку догодио масакр и злочин против човечности лансирао је Вилијам Вокер.

"Нажалост немам речи да опишем одбојност, моју и оних који су били са мном, према ономе што се може назвати једино као незапамћено зверство", каже Вилијам Вокер, некадашњи шеф Верификационе мисије ОЕБС-а. 

Закључак је донео само неколико сати након што је ушао у Рачак, и то пре истражних органа. Српски истражитељски и тужилачки тим био је спречен да приђе Рачку.

На питање хоће ли се моћи даље, Даница Маринковић, истражни судија Окружног суда у Приштини у случају Рачак, рекла је тада да не зна да ли је обезбеђен терен и да ли ће моћи да наставе пут, јер "као што чујете пуцају".

Празан терен отворио простор за манипулације

Полицајци из Урошевца, који су били задужени да чувају терен до доласка форензичара, напустили су Рачак и оставили село без заштите 24 сата након размене ватре. Ни данас нема одговора на питање – ко је и зашто то наредио. Празан терен отворио је простор за манипулације које је касније покушала да докаже српска страна.

"Део тела терориста који су страдали у сукобу са полицијом је пребачен у суседно село Будаково с друге стране Језерске планине, то су терористи урадили када се полиција повукла, када су дошли из села Ранце и Петрово да помогну терористима. Део тела је остао, пресвучени су у цивилну одећу. Врло је интересантно да у тој јарузи где су наводно стрељани цивили није било трагова крви на земљи ни чаура осим две-три, ако стрељате људе ти трагови морају да постоје", каже Милован Дрецун, новинар и председник Скупштинског одбора за КиМ.

Слађана Зарић дошла до нових сазнања

Доказе који то поткрепљују у документарном филму "Досије Косово – Рачак" изнела је ауторка Слађана Зарић. Између осталог, фотографије са друштвених мрежа које су у годинама након Рачка објављивали припадници тзв. ОВК. Недавно је дошла до нових сазнања.

"Ја сам пронашла фотографије које показују да је ту дошло до озбиљног нарушавања лица места, просто на фотографијама видимо становнике Рачка који прилазе погинулима у јарузи, померају тела. На једној од фотографија као да изгледа да скидају панталоне. Све су то ствари које су недозвољене и које озбиљно нарушавају лице места и угрожавају било какву даљу озбиљну истрагу која би показала шта се тамо заиста десило. С друге стране, има фотографија која показује да су у јарузи заиста, и пре него што су дошли припадници косовске верификационе мисије, били присутни припадници локалне УЧК", рекла је Слађана Зарић, ауторка документарно-играног филма "Досије Косово – Рачак”.

Коначни суд о догађајима у Рачку у извештај је преточила Хелена Ранта која је предводила фински тим форензичара. Тај документ је послужио као оправдање за бомбардовање Југославије које је убрзо уследило. Много година касније, уследило је њено признање да је извештај писала под притиском Вилијама Вокера.

"Запад никад неће признати да је акција била легитимна"

"Запад никад неће признати да је та акција била легитимна, Запад никад неће признати да смо одрадили професионално свој посао. На крају крајева, ја знам да је то тако јер се та акција налази у уџбенику НАТО-а за специјалне њихове јединце што су ми показали у Бриселу у штабу НАТО-а за Европу", каже Радосављевић.

Рачак је био прва тачка оптужнице на суђењу Слободану Милошевићу. У случају Рачак изведено је највише сведока за које је Тужилаштво Хашког трибунала касније утврдило да нису говорили истину, а Претресно веће донело је одлуку да се не изводе даљи докази о наводним злочинима.

Четврт века касније, специјално Тужилаштво у Приштини најављује подизање нових оптужница у одсуству.