Самит Брдо-Бриони одржан у Скопљу; Вучић: Србија за стварање атмосфере узајамног поверења

Свечани дочек на 12. Самиту Брдо-Бриони почео је нешто пре 11 часова. Поједини лидери стигли су још синоћ у Скопље, на вечеру коју је организовао председник Северне Македоније Стево Пендаровски, а председник Србије Александар Вучић допутовао је данас.

Вучић се, по доласку, захвалио на срдачном дочеку, истичући да ће током овог скупа са саговорницима из региона разговарати о неким од кључних принципа регионалне сарадње, одрживог развоја, климатских промена, али и политике проширења ЕУ, као стратешке тачке даљих односа унутар европског континента.

"Једна од битнијих тема биће и наставак свеобухватних политичких, економских и социјалних реформи, које ће задржати младе људе на овим просторима, чиме ће се додатно осигурати просперитет, стабилност и напредак целе Европе", написао је Вучић на Инстаграму.

Истакао је да Србија, као и увек, остаје доследна у искреном залагању за стварање атмосфере узајамног поверења, разумевања и поштовања, што је и показала кроз бројне иницијативе које отварају велике могућности за чврсту сарадњу земаља у региону, на добробит свих који живе на Западном Балкану.

Уочи данашњег самита, председник Северне Македоније Стево Пендаровски имао је билатералне састанке са лидерима из региона, које је синоћ угостио на неформалној вечери.

Вечери су присуствовали председник Црне Горе Јаков Милатовић, потом српска чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, али и кодомаћини ове иницијативе - председник Хрватске Зоран Милановић и председница Словеније Наташа Пирц Мусар.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је да је ентузијаста по питању чланства Црне Горе у ЕУ, додајући да би учлањење Црне Горе показало да је проширење живо и да се заиста дешава, те да не постоји само на конференцијама.

"Ентузијасти јесмо и мислим да не треба да престанемо да будемо, када је у питању ЕУ", рекао је Милатовић.

За улазак земаља западног Балкана у Европску унију подједнако је важно затварање билатералних питања и спровођење неопходних реформи, изјавио је председник Хрватске Зоран Милановић.

"Постоје отворена питања, као што је питање Косова и Србије, која нису међусобно призната. Али то је паралелан процес и добро је да постоји дијалог да се то реши. Најгоре је када се прекину телефонске линије и комуникације, јер то практично значи 'смрт за дијалог', рекао је Милановић.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да су разговори протекао у мирној и доброј атмосфери, без отварања крупних питања.

"Организатори су кренули са добрим полазним тачкама, а то је да не разговарамо о стварима о којима се не слажемо, било да је реч о регионалним или неким нашим унутрашњим питањима", рекла је Цвијановић у изјави за РТРС.

Истиче да је добра атмосфера допринела да се дође и до неких заједничких закључака.

"Ти закључци су и порука, која се шаље Европској унији. Поједине чланице су тражиле да се то орочи и стави конкретан рок, а неки су били незадовољни роком 2030. година, која је испостављена пре неколико дана од званичника ЕУ", навела је Цвијановић.

Председник Северне Македоније Стево Пендаровски је истакао да је у вези са овим питањем чланство Северне Македоније у ЕУ пример неравнотеже традиционалних критеријума и билатералних питања са суседима.

"У последње три године имамо озбиљан дисбаланс у том смислу, јер билатерални проблем са Бугарском у потпуности покрива традиционалну европску агенду за приступање и надамо се да ће се то ускоро променити, рекао је Пендаровски.

Словеначка председница Пирц-Мушар, која је заједно са Милановићем копредседавајућа овог процеса, не сматра да би билатерални проблеми требало да буду разлог одуговлачења процеса европских интеграција на Западном Балкану.

Иницијатива Процес Брдо-Бриони настала је 2010. године на идеју тадашњих премијера Хрватске и Словеније, који су након потписивања споразума о арбитражи желели да буду, како су тада рекли, добар пример државама у региону да на миран начин решавају спорове и отворена питања, али и да им помогну у процесу европских интеграција.

И управо је даљи процес европских интеграција био у фокусу данашњег самита.

То је био последњи регионални скуп пред наставак дијалога у Бриселу, који је заказан за 14. септембар, где ће се састати Александар Вучић и Аљбин Курти.

Курти, иначе, није био у Скопљу, а Приштину је представљала председница привремених институција Вјоса Османи.