Београд пред епидемијом грипа

Активности вируса група у наредне три до четири недеље у Београду имаће епидемијске размере, доминираће вирус пандемијског грипа АХ1Н1, али у циркулацији ће бити и вирус АХ3Н2, као и вирус трипа Б, изјавио је епидемиолог Градског завода за јавно здравље Предраг Кон.

Сезона грипа ће трајати и током марта, међутим, после прве недеље овог месеца, не би више требало да има епидемијске карактеристике, навео је Кон у изјави достављеној медијима.

У Србији се не очекује изразито висока активност вируса грипа, међутим није немогуће да се у појединим окрузима и то догоди, рекао је Кон.

Епидемија, која ће имати карактеристике сезонског грипа, биће углавном средњег интензитета и вероватно ће у периоду од једне до две недеље бити високог интензитета.

Максимум обољевања од грипа у Европи прошао је у Великој Британији и Шпанији, док се у осталим земљама повећава активност вируса.

Висок интензитет активности вируса грипа се у овом тренутку региструје у Руској Федерацији, Турској, Бугарској и Грчкој, изразито висока активност вируса пријављена је у Уралској области Руске Федерације, где доминира вирус пандемијског грипа АХ1Н1.

Време вакцинације је прошло и они који су вакцинисани, било пандемијском вакцином 2009/2010. године, било сезонском вакцином у току јесени 2010. године, заштићени су од тешких форми ове болести.

Вакцинација сада има смисла само код оних особа које могу у периоду од три недеље да обезбеде такве услове живота да не долазе у контакт са особама које имају респираторне тегобе, навео је Кон.

Вирус ће инфицирати и здраве и хроничне болеснике, међутим обољење је значајно озбиљније код хроничних болесника, укључујући и изразито гојазне особе, као и труднице у последњем триместру трудноће.

Опрез код социјалних контаката

Према његовим речима, у време епидемије грипа, требало би смањити социјалне контакте, а то се посебно односи на хроничне болеснике, изразито гојазне особе и труднице.

Такође, ово је период када би они који имају респираторне тегобе требало много више да воде рачуна о особама из своје непосредне околине, а посебно да избегавају контакт са хроничним болесницима.

Пред нама је време када би стационарне здравствене установе требало да организују краткотрајне посете болесницима, укључујући обавезну употребу заштитних маски, а једна од могућих противепидемијских мера је и потпуна забрана посета пацијентима који се лече у болницама.

Кон је навео да у јавни превоз не би требало да улазе особе које имају респираторне тегобе, посебно нападе кијања и кашљања.

Међутим, ако нема другог начина превоза, потребно је да оболеле особе користе маску преко лица или да покривају кијање и кашљање папирном марамицом, користе надланицу или рукав.

Пред нама је период од месец дана, када без преке потребе, не би требало да се одлази код лекара, јер у чекаоницама лако могу да се заразе људи који нису болесни, управо од пацијената који су дошли због респираторних тегоба.