Како је породични ручак постао вечера, наручена из ресторана брзе хране

Модерно време, када је о храни реч, почело је  оног тренутка када су ресторани брзе хране постали урбани култ нарочито међу млађом популацијом.

Маме су добиле  могућност да се ослободе кувања и деци оставе новац за храну која је више била изазов новог укуса него квалитетна понуда.Ниједна домаћица не би умела да направи такав оброк који се на крају залије добро зашећереним напитком од кога се нутриционистима  диже коса на глави.

А онда је све ишло својим током. Убрзање живота у сваком погледу.Радно време од девет до пет, за многе и дуже.Нова цивилизација конзумеризма непредовала је галопирајућим корацима.Све оно што је некада сматрано нормалним постало је недостижно.Кетеринг и експрес ресторани заменили су кување код куће.

Много људи свакога дана кува велики број оброка за  непознате људе који ће паузу за ручак провести  у радном простору уз купљену храну спаковану у пластичну кутију.Мада већина таквих ресторана своју понуду назива храном из бакине кухиње,  то није увек баш тако.

И није исто да ли неко кува за чланове породице или за неке  гладне пословне људе.Наравно има ту и добре и укусне хране. Међутим, ако ручате на таквом месту изостаће све оно што обедовање чини важним породичним ритуалом.Исхрана на јавном месту није ништа више од задовољавања потребе за храном.Може и тако али доживљај није потпун. Доба профита и што већих материјалних постигнућа значајније је  од тога где ће се и шта појести.

Модерне кухиње у домовима нових генерација често служе за припрему јутарњег смутија, тоста или муслија за доручак.Недељни ручак преселио се у ресторане а прославе дечјих рођендана у играонице.Све је уствари једноставно и решава се новцем.Торте за славља више се не праве  код куће.

Сада се бирају на интернету и доносе на жељену адресу.Старије госпође о тим посластицама немају лепо мишљење.Знају да данас нико нема  времена да кува на пари ванил крем  или чоколадни фил са лешником .Деци је добро.Дувају свећице и све време током прославе забавља их аниматор.

Али свекрве и таште  не одустају од недељног ручка са породицом макар тај тренутак чекале и неколико месеци кад сви буду могли да се окупе.Једино им није јасно зашто њихови унуци више воле газирана пића од домаћег сока.

Постоје и сајбер баке које су се прилагодиле и заједно са унуцима једу пециво у пекари или палачинке са еуро кремом али  оне су најсрећније када им унуци кажу да су њихове палачинке са џемом од кајсија најбоље на свету.

Некада су деца само у филмовима гледала како њихови вршњаци  у школу носе храну у малим кутијама, док је њих код куће чекала топла супица и фаширана шницла.

А  продавачица у мојој  пекари ми каже, да један дечак често недељом  купује пице и бурек за ручак са мамом и татом!
У великом граду све је далеко. И родитељи су далеко, на својим пословима са којих долазе тек увече. Деца су често у продуженом боравку на ручку који је нека тета спремила за њих.

Породични ручак постао је породична вечера која се ретко припрема а  чешће наручује.

Парадоксално, све је више ТВ канала на којима се кува 24 сата, све је више прича о рецептима и спремању хране, о органској  храни, о уравнотеженој  исхрани....а све мање кувања у сопственој кухињи.

Тешко је кувати и правити колаче. Али  још теже пада  када дете у домаћем задатку напише да му је неостварена жеља да мама направи пире и пудинг...