Мозак одређује пушачa

Канадски истраживачи открили су део мозга код пацова који одређује која ће опција превагнути.

Манипулишући одређеним молекуларним пролазима у ћелије мозга-рецепторима, научници су могли да контролишу који пацови су уживали, а који су нису у првом контакту са никотином.

"Резултати до којих смо дошли објашњавају подложност појединца зависности од никотина и можда указује на нове фармаколошке начине превенције и лечења," истиче доктор Стивен Лавиолет са Универзитета Западног Онтарија.

Неколико студија је дошло до истог закључка да су одређени људи посебно осетљиви на ефекте никотина.

Тинејџери који су били опуштенији после првог сусрета са цигаретом подложнији су зависности од пушења.

"Током ране фазе изложености дувану, многи се осећају непријатно, док други веома брзо постају зависни од никотина и доживљавају га као врсту награде," додао је Лавиолет.

Да би детаљније испитали те разлике, Лавиолет и његове колеге, спровели су низ огледа на пацовима чија структура мозга има доста сличности са човековом.

Процеси који се одвијају у две области које су у делу мозга који се зове нуклеус акумбенс (nucleus accumbens) крију одговор.

Рецептори у језгру и омотачу нуклеуса акумбенса до којих допамин доноси информацију одређивали су како ће се пацови осећати-уживати или бити потпуно одбијени.

Када су научници лековима блокирали два типа рецептора допамина, пацови су никотин доживљавали позитивно, као врсту награде.

"Успели смо да променимо доживљај никотина-из аверзије у позитиван утисак," потврдио је Лавиолет и додао да "природне разлике" у рецепторима узрокују већу подложност зависности од никотина.

Оно што је можда најважније, је да су истраживачи успели да "окрену процес" правећи од "никотин-нетолерантних" пацова озбиљне зависнике, као и то што су открили који делови мозга играју важну улогу код недостатка никотина после развијања зависности.

Контролишући рецепторе допамина успели су да умање неке симптоме неузимања никотина, што би могло да буде веома важно код оних који покушавају да оставе цигарете.

Лавиолетов тим проучава промене на нивоу молекула које чине механизме јер су неопходне за израду лекова.

"Ако будемо могли да развијемо фармаколошко решење да ди циљано утицали на области, практично ћемо моћи да утичемо на развитак зависности од никотина контролишући начин на који мозак доживљава никотин," закључује доктор Лавиолет.