Десет година Берлинског процеса – чекаоница или брза трака ка чланству у Европској унији
У понедељак се главне регионалне теме, макар на кратко, селе у Немачку. Берлински процес, који обележава 10 година постојања, окупиће лидере Западног Балкана и представити план сарадње и приближавања Унији. Досадашње резултате различито тумаче аналитичари - од минималних помака у спорним политичким питањима, до задовољавајућих економских успеха.
Компликована, али за Европу важна регија, једна је од порука из Берлина уочи састанка лидера Западног Балкана на десетогодишњицу иницијативе Берлински процес. Додатни изазов су проблеми на релацији Београд-Приштина и то је један од разлога што премијер, како каже, на пут иде с опрезом.
"Плашим се да ћете видети у понедељак неку нову провокацију Приштине. Јер су ме људи који су ветерани тих формата и догађаја, говорим о Берлинској иницијативи, упозорили да сваки пут када је био састанак на том пленарном нивоу се нешто десило лоше по нас на КиМ од стране Приштине. Надам се да тога неће бити, али имам зебњу да ће Курти урадити нешто то јутро", рекао је Милош Вучевић за РТВ.
Берлински процес покренула је 2014. Ангела Меркел како би се регион кроз економску сарадњу припремио за чланство у Унији. Док га једни сматрају највећим наслеђем некадашње немачке канцеларке на Западном Балкану, други оспоравају резултате процеса. Доцент ФПН Стефан Сурлић као најважнији успех истиче трговинску сарадњу.
"Али и нешто што се често ставља по страни, на пример регионална канцеларија за младе, сусрети цивилног сруштва, конекције у академској мрежи, сама идеја комуникације и сарадње Западног Балкана", рекао је Сурлић.,
Циљ Берлинског процеса формирање заједничког тржишта
Иако је Меркел говорила да је Берлински процес незаменљив, Отворени Балкан годинама га је потискивао због резултата који су били опипљиви грађанима. Ни привреда не дугује Берлинском процесу колико много старијем споразуму ЦЕФТА, оцењују стручњаци. За 10 година трговина у региону увећана је 146 одсто, а Србија са свим регионалним привредама остварује суфицит.
"ЦЕФТА је пре свега споразум о слободној трговини и има своја ограничења. Оно што је циљ иницијативе Берлински процес јесте формирање заједничког тржишта, то је виши степен економске интеграције. Оно што је идеја те иницијативе и креирања заједничког тржишта јесте да се кроз ту интеграцију прикачимо на Европску унију и Европски економски простор који чине ЕУ и ЕФТА који окупља земље попут Швајцарске, Норвешке", рекао је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.
Да ли је дошао тренутак за ребрендирање
ЦЕФТА ће бити једна од главних тема скупа у Берлину, како због нових уговора, тако и због чињенице да је Приштина после годину и по укинула забрану пласмана српске робе, и то након претње да би могла да буде искључена из споразума. Немачка има амбицију да и Берлински процес представи као успешан механизам, кажу стручњаци, уз оцену да је дошао тренутак за ребрендирање.
"Сада се ситуација променила, имамо један нови геополитички моменат да је Берлински процес уместо чекаонице постао брза трака ка ЕУ и стога ако ишта можемо представити као допринос Берлинкси процес је нови замајац и идеја да се мора креирати заједничко тржиште Западног Балкана, видимо да је акценат је на привреди, на енергентима и да је то главна повезница која жели да се направи између Западног Балкана и ЕУ а у циљу бржег учлањења у ЕУ", истакао је Сурлић.
Уз представнике Уније, на самиту у Берлину биће и представници међународних финансијских институција и цивилног друштва.
Коментари