Због климатских промена птице лете и на север

Посматрањем 42 врсте птица у Великој Британији, истраживачи су дошли до закључка да се птице јужне Европе попут Дартфордског и Сетијског славуја или мале беле чапље много чешће срећу на територији Велике Британије у периоду од 1980. до 2004. године.

Док се врсте које су најчешће на просторима северне Европе-неке врсте дроздова као и Славонски гњурац, све су ређи.

"Ове врсте птица сигурно реагују на промене климе," истакао је Брајан Хантли са Дурамског Универзитета у Енглеској.

Истраживачи су се трудили да изузму остале факторе који би могли да утичу на број птица укључујући и повећање броја места за посматрање птица услед већег интересовања јавности, али и померање фарми, загађење, ширење градова и покушаје очувања природних станишта, који су, свакако, утицали на односе у природи.

Птице и лептири се најпре прилагоде променама климе јер могу да одлете веома далеко у потрази за хладнијим стаништем (хабитатом).

Остале животиње, као и биљке, много теже се прилагођавају и код њих се то постепено одвија.

"Све зависи од мобилности врсте. Птице и лептири су две групе код којих је најочигледније да живи свет већ показује реакције на климатске промене," појаснио је Хантли резултате студије објављене у часопису "Бајолоџи летерс" (Royal Society journal Biology Letters).

Измењено кретање птица након 1980. године у вези је са глобалним загревањем и ефектима стаклене баште за које научници криве прекомерну употребу фосилних горива у термоелектранама, фабрикама и аутомобилима.

Научници предвиђају да ће загревање изазвати огољавање површина које сада имају биљни покривач, поплаве, топљењње глечера, подизање нивоа мора, промене у структури животињског света и истребљење врста.

"Мораћемо да сачекамо око 50 година да бисмо видели да ли смо у праву," кажу научници.