Могућ живот и ван наше галаксије

Истраживачи се интентзивно баве екстремним облицима живота на нашој планети како би открили какве врсте организама на њој могу опстати у бруталним животним условима, и на тај начин увидели да ли они могу опстати у условима на Марсу.

Облици живота на Земљи могу се наћи у врелим, отровним и киселим, усијаним удубљењима, у најсувљим пустињама и у мрачним, огромним дубинама океана. живот је пронађен чак и у удубљењима у леденим поларним подручјима и у токсичним јамама.

"Живот на Земљи пулсира у готово сваком прихватљивом, али често и потпуно еколошки немогућем подручју", тврди океанограф Крис Импи са Универзитета Аризона у Туксону, у САД, у опсежној студији коју објављује часопис Њу сајентист.

Само постојање отпорних организама показује да је живот могућ и у сувој, леденој клими Марса, у леденим, отровним условима Јупитеровог месеца Европа, али и на небројеним другим местима ван наше галаксије.

Један од изучаваних феномена на Земљи је Мртво море које је најсланија водена површина на нашој планети, али у њој ипак опстаје неколико микроба и то у води која је осам пута сланија од океана.

Научници су изучавали једног од њих, Халоарцула марисмортуи, и открили су да се он специјализовао у производњи специјалног протеина који га штити од смртоносног деловања соли.

Због тога науници шпекулишу да би, у случају да на Марсу живе микроби, они морали бити слични земаљским "халопхилима" како би опстали у великом салинитету на "црвеној планети".

Горњи температурни лимит у коме је могућ живот дуго је сматран 113 степени Целзијуса, али је микроб , "покупљен" из отвора познатог као Задимљени торањ у Пацифику, на дубини од 2.400 метара, подигао је горњи температурни лимит.

Хидротермални кратери су, сматрају геофизичари, највероватније постојали и на Марсу, а можда још увек постоје испод ледене коре на Јупитеровом сателиту Европа, због чега се Европа налази у средишту даљих истраживања ванземаљског живота.

Организми који воле екстремну хладноћу, специјализовали су своје ћелијске мембране да се не скупљају на хладноћи, док многи производе врсту "антифриз протеина".

Тешко је одредити доњи лимит, најнижу температуру, на којој је одржив живот - наглашава стручњак НАСА Крис Мекеј који изучава облике живота у леденом, сувом окружењу.

Познато је да неки микроби расту на минус 12 и дам преживљавају и минус 20 степени, а истраживања су показала да бактерија по имену Цолвелиа псyћрерyтхраеа опстаје чак и на минус 196 степени, на температури течног азота.

Ипак, резултати најновијих истраживања која је на Марсу обавило "возило" Опортунити и које је пронашло наслаге магнезијума, осталог после нестанка слане воде, наводе научнике на закљуак да је Марс сувише "слан" да би на планети опстао било какав живот.

Међутим, има и оних који упозоравају да "не треба брзати са закљуцима", а Мекеј опрезно тврди да "на Марсу мода има делова који нису опасни по живот јер ипак није могуће да је цела планета преслана".