Археолози пронашли улаз у мајански “пакао”

У ронилачкој опреми, крећући се кроз уске тунеле, научници су открили камене рушевине 11 храмова и остатке за које верују да припадају принетим жртавама на локалитету на полуострву Јукатан.

"Они су веровали да је ово улаз у Шибалбу. Због тога смо пронашли трагове приношења жртава," навео је Гиљермо де Анда, један од истраживача.

Археолози претпостављају да је комплекс подземних пећина од којих су неке испуњене водом и уска стаза дуга 100 метара која води до њих, за Маје представљао пут ка митском подземном свету.

У митологији Маја, Шибалба (или Ксибалба) је подземни свет којим владају мајански духови болести и смрти, а сам назив може се грубо превести као "Место страха."

Пут ка "мајанском паклу" описан је у књизи мајанских митова Попол Вух, као пут препун препрека попут река испуњених шкорпијама, гнојем и крвљу и кућа обавијених тамом или мноштвом слепих мишева који испуштају крике, објаснио је де Анда.

Душе мртвих пратиле су митског пса који је могао да види у мраку, додао је де Анда.

Током протеклих пет месеци у пећинама на Јукатану откривене су предмети намењени мртвима: мале камене скулптуре и грнчарија, али и људске кости.

Маје су градиле високе пирамиде и светилишта у Централној Америци и на југу Мексика пре него што су мистериозно напустили те пределе око 900. године.

Свети списи Попул Вух које су шпански освајачи превели са оригиналног хијелогрифског записа, путовање ка Шибалби описују као мучно.

"Највероватније је ова област била заштићена као света ризница намењена за мртве или за пролаз њихових душа," истакао је де Анда који је био на челу тима који је пронашао трагове жртвовања у неким храмовима.

Различите групе мајанског становништва које су насељавале јужни део Мексика и север Гватемале и Белизеа, имале су сличне улазе у подземни свет које су археолози пронашли на другим локалитетима и скоро увек је то било више пећина дубоко у џунгли.

Током ископавања на Јукатану пронађена је керамичка ваза стара 1.900 годин, али највећи део пронађених предмета су из периода између 700. и 850. године.

"Ови свети тунели и пећине били су природни храмови и везе са храмовима на површини," додао је де Анда.