Трчањем до дуговечности и здравља

Они који желе да живе дуго и буду здрави требало би да размисле о трчању. Трчање смањује ризик од срчаног удара, али и од рака и неуролошких обољења попут Алцхајмерове болести, закључак је истраживача са Станфордског универзитета у Калифорнији.

Људи средњих година који редовно трче дупло мање су изложени ризику од смрти за наредних 20 година него они који нису склони упражњавању физичких активности.

Током 19 година, колико је студија трајала, 15 одсто испитаника из групе "тркача" је умрло, а чак 34 одсто припадника контролне групе, саопштили су аутори студије.

Било која врста енергичног вежбања ће највероватније дати резултате, нагласио је доктор Џејмс Фрајс, један од истраживача.

"И здрав разум и наука кажу да у трчању нема никаква магије. Важна је редовна енергична физичка активност," објаснио је доктор Фрајс.

Тим научника анализирао је преко 280 чланова тркачких клубова широм Америке, као и 156 сличних, здравих особа који су били контролна група.

Сви испитаници били су запослени на универзитетима и били су сличног здравственог и економског стања, старости 50 година и више.

Истраживање је почело 1984. године када су испитаници попунили упитнике о учесталости физичких активности, тежини и особинама при активностима: брзина устајања, облачење и сређивање, хигијена, исхрана, ходање, јачина стиска рукама и рутинске физичке активности.

Већина се бавила неким видом физичке активности, али они који су трчали, укупно су вежбали чак 200 минута недељно, док је време вежбања преосталих учесника износило само 20 минута за исти период.

У почетку, они који су трчали редовно, били су мршавији, ређе су били пушачи него припадници контролне групе и генерално су више вежбали током студије.

"Како је време пролазило групе су смањивале време проведено у трчању, али су они који су раније трчали више, на уштрб времена проведеног у трчању, више радили енергичне вежбе разних врста," истакли су аутори студије.

Чланови тркачких клубова имали су у просеку значајно боље резултате при сваком мерењу током студије.

Истраживачи су, такође, испитивали да ли има ефекта почети са трчањем у познијим годинама, као и да ли ће они који престану да вежбају почети да плаћају цену физичке неактивности.

Већина "тркача" је престало да трчи око 70. године живота, али је били тешко наћи оне који су путпуно престали да вежбају.

"Скоро сви су почели да раде нешто друго. Настављали су са интензивним вежбама," истакао је Фрајс.

Чак и они који су у старијем добу почињали да вежбају, имали су позитивне ефекте и побољшали су своје здравље.

Студија је показала да ризик од повреда није разлог да особа не трчи-многи који су редовно трчали су имали различите повреде укључујући и повреде колена.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 13. октобар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи