Шарена правила и хронична свађа – Немачка заглибљена у корони и хаосу

Вече у башти пивнице, одлазак у теретану или биоскоп - то је опет могуће у Сарској области, једној од шеснаест немачких покрајина. Од ове седмице тамо су на снази блажа правила него другде. Гастрономска понуда на отвореном поново постоји и у оним градовима северне покрајине Шлезвиг-Холштајн где је нижи број зараза.

И другде би многи да испробају концепт чији је пионир био град Тибинген, недалеко од Штутгарта. Идеја је названа "сигурно отварање" - масовни брзи тестови на корону треба да омогуће свакоме ко има негативан налаз приступ продавницама, ресторанима...

Као печурке после кише ничу такви оригинални концепти, свака покрајина има свој, сваки град или округ томе додају сопствена правила.

То је шпага између трећег таласа короне и чињенице да је људима локдауна преко главе.

Многи епидемиолози са скепсом гледају на "експерименте" са попуштањем правила.

Овог петка (9. април) је Институт "Роберт Кох" известио о 25.464 нова случаја короне у последња 24 сата. Епидемиолог Дирк Брокман каже да Немачку чека 40 до 60 хиљада случајева дневно. "Морамо да смањимо контакте где год можемо", упозорава он за DW.

Свађа до зоре, и онда ништа

Канцеларка Ангела Меркел и министар здравља Јенс Шпан залажу се за ново строго затварање које би било кратко, али дисциплиновано спроведено у целој земљи.

"Шареноликост донетих мера не доприноси осећају сигурности и томе да се мере прихватају", поручила је Меркел преко портпаролке.

Неколико дана раније је Меркел у наступу на телевизији директно критковала намере премијера појединих покрајина да попусте мере.

Још се не зна када ће идући састанак канцеларке и премијера, а Меркел каже да се чека да најпре усагласе предлог о којем би расправљали.

Те састанке у немачкој јавности бије лош глас, посебно након бламаже са "ускршњим локдауном".

Дванаест сати, малтене до зоре, су крајем марта преговарали и договорили да се све затвори око Ускрса. А онда је идућег дана Меркелова повукла ту одлуку као контрапродуктивну - јер људи би нагрнули у огромне куповине пред Ускрс, а још више њих би отпутовало некуда.

Тако увек функционишу састанци канцеларке и премијера. Оштрије или блаже мере, отворити или затворити школе, путовања смеју или не смеју... много се прича, а на крају опет свака покрајина уради по своме.

Мере у Немачкој се често подругљиво описују као "ћилим од закрпа", где више нико нема преглед које су мере где на снази.

Једним оком гледају у изборе

Како је могуће да је кризни менаџмент у Немачкој изашао на тако лош глас годину дана од почетка пандемије?

Као један од разлога често се наводи федерализам, који покрајинама даје надлежност рецимо над образовањем и борбом против заразних болести.

"Федерална структура по себи није проблем, већ то како се поједине покрајине понашају током кризе", каже политиколог Геро Нојгебауер.

Сматра да недостаје разумевање шта је опште добро, за цело друштво и државу, те да покрајински премијери гледају само шта је добро за њихове покрајине.

Нојгебауер додаје да то добрано има везе са изборном кампањом - ове године је низ покрајинских избора, као и избори за Бундестаг у септембру где је исход веома неизвестан и после којих канцеларка Меркел иде у пензију.

Зато, каже политиколог, премијери желе да оставе добар дојам на бираче у својим покрајинама. "Не усуђују се да донесу јасну одлуку, да кажу да су за оштрије мере. Упрпили су се да не изгубе наклоност бирача."

Додуше, макар у анкетама већина Немаца заговара тврђи локдаун. Недавно испитивање је показало да су четири петине грађана незадовољне како савезна држава и покрајине управљају кризом.

"За Ангелу Меркел се поставља питање да ли јој се можда више исплати да лупи шаком о сто и наметне правила", каже Нојгебауер. "Само својим ауторитетом она више није у стању да убеди премијере."

Чини се сада и канцеларка слично гледа на ствар. На телевизији је претила да ће се заложити за пооштравање Закона о заштити од зараза тако да Савезна влада добије више надлежности. Према писању медија, савезни кабинет већ ради на томе. Из многих покрајина то критикују као прекрајање немачког федерализма.

Зашто једноставно кад може компликовано?

Непрегледна бирократија је пак проблем за себе. Држава је обезбедила милијарде евра за помоћ погођеним привредницима – али често траје месецима док се прођу све заврзламе и исплата почне.

Изабрани лекари опште праксе сада смеју да дају вакцине, али морају да испуњавају странице и странице докумената.

Вакцинација је почела траљаво, а онлајн-портали за издавање термина пуцају под налетом посетилаца. "У немачкој администрацији нисмо у стању да у кратком року решавамо проблеме који се укажу", оцењује Томас Мојхе, стручњак за дигиталну управу.

Многи главни проблем виде у сталном одлагању битних одлука. Ових дана се на то осврнуо и популарни млади јутјубер Резо, који је пре две године постао познат целој Немачкој након што је оштро критиковао Демохришћане.

Сада каже: "Нечињење је најгоре. Најрадикалније, најлуђе, најдеструктивније што можеш да урадиш јесте да не урадиш ништа".