Где се људи најчешће заразе короном - да ли рестриктивне мере циљају права места

У Немачкој расту нервоза и љутња: угоститељи се боје за егзистенцију, организатори концерата и сличних збивања демонстрирају носећи симболично свој ковчег до гроба, уметници и културни радници су запањени, у спорту се прича о "катастрофи", а немачки предузетници упозоравају на "смртни ударац" за десетине хиљада мањих и средњих предузећа.

Према истраживању недељника Шпигел, више од 62 одсто Немаца сматра да је "локдаун" непходан. Али истовремено многи не мисле да је то потребно баш тамо где они раде или су активни.

То је у великој мери повезано и с делимично контрадикторним изјавама и информацијама о местима заразе у последњих неколико недеља. Дојче веле проверава чињенице и покушава да утврди шта је познато а шта није о местима заразе коронавирусом.

Где се људи заразе у Немачкој?

Већина тренутно оболелих у Немачкој инфицирало се на приватним дружењима. Према наводима Института "Роберт Кох" (РКИ) од 27. октобра, приватна домаћинства најчешћа су места заразе.

Такође, велико и растуће подручје инфекција чине старачки домови, а затим радна места. Стопа заразе много је мања у подручју повезаном са слободним временом, а управо је то сада снажно погођено "локдауном".

Број инфекција у области медицине, рецимо у болницама, амбулантама или ординацијама, релативно је мали, али и тај број у последње време знатно расте.

Слично је са школама, вртићима или избегличким домовима. Ресторани, хотели и пансиони имају веома мали удео у заразама у Немачкој, а истовремено су новим мерама најтеже погођени.

Чини се да је ризик од заразе у јавном превозу још мањи. Али, то би могло да буде и због наглог пада броја путника у аутобусима и возовима. Велики део инфекције такође се догађа на местима која РКИ не дефинише детаљније и сажима под рубрику "остало".

Да ли су места заразе иста као у првом таласу коронавируса?

Не, постоје значајне разлике: у јеку првог таласа пандемије ковида-19 у Немачкој, старачки домови и домови за негу немоћних били су већи извор заразе од приватних домаћинстава. И медицински сектор - посебно болнице - као и избеглички домови били су много чешћа места заразе него што је то сада случај.

Школе и вртићи у пролеће нису играли готово никакву улогу у пандемији. То је и логично, с обзиром на то да су, за разлику од садашњег 'локдауна лајт', тада били затворени.

Радно место је у пролеће играло слабију улогу, а сада је одговорно за знатно више случајева. Нагли пораст зараза на радном месту у јуну углавном је последица избијања епидемија у кланицама и погонима са сезонским радницима.

Начин заразе у Немачкој се дакле променио у поређењу с првим таласом пандемије. То делимично може да се објасни мерама које су предузете, али сви фактори који су на то утицали моћи ће да се идентификују тек када буде доступно више података о тренутном порасту броја инфекција у Немачкој.

Школе и вртићи остају отворени. Да ли је то оправдано?

Владе Немачке и Француске одлучиле су да школе и вртиће држе отвореним, упркос опсежним ограничењима у јавном животу. То се, између осталог, правда чињеницома да је образовање посебно важно за друштво.

Ако се погледају само чисте бројке, чини се да је одлука разумна. Чак и ако школе и вртићи играју одређену улогу у процесу заразе, то је ипак релативно мало. Према подацима РКИ, у само неколико случајева забележена су избијања епидемије у образовним установама.

Слично је и у другим земљама: у Ирској су школе одговорне за избијање коронавируса у нешто мање од седам одсто случајева, у Шпанији је то шест процената.

То је тако делимично и због чињенице да су млади мање погођени вирусом него старији људи: удео људи до 18 година међу зараженима у Европи у августу био је мањи од пет одсто.

Колико су ти подаци меродавни?

Нажалост, подаци РКИ у овом тренутку прилично су непотпуни. Статистика берлинског института бележи само такозване 'догађаје избијања болести', то значи забележене случајеве с две или више међусобно повезаних инфекција.

И РКИ признаје: "Отприлике само четвртина од укупно пријављених случајева ковида-19 спада у ту категорију."

На питање о преосталих 75 одсто коронских инфекција у Немачкој, РКИ признаје: "Заправо немамо више података." Ни Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) није био у стању да пружи било какве податке о местима заразе.

То значи да три четвртине зараза у Немачкој нису забележене, с обзиром на место избијања. С једне стране, то је тако због сложености поузданог утврђивања на ком месту је дошло до инфекције јер неки људи остају без симптома неколико дана пре него што се они ипак појаве. Трагање за извором тада је готово немогуће.

С друге стране, непостојање поузданих и потпуних информација отежава прецизан одговор на пандемију - и то не само у Немачкој.

Али, подаци из других земаља показују сличне трендове какве је до сада забележио и Институт "Роберт Кох".

Студије у Јужној Кореји такође уочавају приватна домаћинства као средиште процеса заразе, где је "шест пута већа вероватноћа да особа буде заражена него другим блиским контактима". А једна кинеска студија удео приватних домаћинстава у ширењу инфекције процењује на чак 69 процената.