Дан када је окончана Београдска операција - 82 године од ослобођења главног града

Најважнија војна акција за ослобођење Југославије била је Београдска операција пре 82 године.

У овој акцији снаге совјетске Црвене армије, уз помоћ Народноослободилачке војске Југославије, ослободиле су престоницу Србије од немачке окупације у Другом светском рату.

Тог 20. октобра 1944. године окончане су осмодневне тешке борбе, а у акцији ослобађања погинуло је скоро 3.000 припадника НОВЈ-а и 960 бораца Црвене армије.

После трогодишње окупације, Београд су ослободиле снаге совјетске Црвене армије уз помоћ јединица Народноослободилачке војске Југославије.

Колико се зна, током ослобођења Београда погинула су 2.944 припадника Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 960 бораца Црвене армије.

Операције ослобођења започеле су 12. октобра и трајале до 20. октобра, када су остаци немачких снага разбијени, осим мањег броја притајених диверзаната који су убрзо онемогућени.

Слободан Београд – слободна Југославија

Акција ослобођења главног града Србије, а тада и Југославије, била је најважнија војна операција у процесу ослобођења земље. Заузимањем Београда од стране Црвене армије и снага Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) решено је питање даљег развоја догађаја унутар земље, односно политички расплет око судбине Југославије.

Совјетска Црвена армија, која је од фебруара 1946. званично носила назив Совјетска армија, поступила је у складу са претходно постигнутим споразумом из септембра 1944. у Москви, који су потписали совјетски лидер Јосиф Стаљин и Јосип Броз Тито.

Немци су тада претворили Београд у тврђаву и одлучно га бранили, између осталог и због потребе да извуку своје трупе са југа, из Грчке. Најважнији циљ им је био заустављање даљег продора Совјета ка западу.

Због великог стратешког значаја, немачка Команда југоистока, од августа 1943. позната као Армијска група Ф, била је стационирана у Београду.

Након ослобођења Београда, немачке трупе су се 23. октобра повукле и стационирале у Срему, где су вођене жестоке вишемесечне борбе до средине априла 1945. године.

Разарање престонице пред ослобођење

Престоница Србије била је под немачком окупацијом током Другог светског рата, од априла 1941. до октобра 1944. године.

Ослобађање Београда почело је у октобру 1944. године тешким дејствима совјетске артиљерије на град.

Град је значајно разорен током немачког бомбардовања у априлу 1941. године, али и још разорнијег савезничког бомбардовања 1944. године.

Заповедник совјетских ослободилаца био је генерал Владимир Жданов, док је снагама Народноослободилачке војске Југославије током Београдске операције командовао генерал Пеко Дапчевић.

Трупе НОВЈ на ободу града, на прелазима Жаркова и Чукарице, пристизале су до 14. октобра.

Током ноћи између 13. и 14. октобра заузета је Авала, где је распоређена совјетска артиљерија. Заједнички напад на Београд из четири правца извели су Црвена армија и НОВЈ 14. октобра.

Један од праваца наступа ослободилаца био је из правца Чукарице, ка Савском пристаништу.

Бањица, Дедиње, Топчидер и Дунав станица на источном ободу урбане зоне ослобођени су током првог дана и ноћи борби.

Јосип Броз у ослобођени Београд долази из Вршца, где се налазио током Београдске операције, пошто су све војне операције окончане. Питање политичког расплета у Југославији по ослобођењу тиме је решено, а на основу Споразума Тито - Шубашић.

Поводом десетогодишњице ослобођења, 20. октобра 1954. насупрот Новог гробља отворено је Спомен гробље ослободиоцима Београда.