Изазови продуженог ковида – колико траје опоравак и када се можемо вратити вежбању

Управник Kлинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" Петар Оташевић каже за РТС да је уобичајеније да ће се пацијент који је прележао тежи облик ковида спорије и опорављати.

"Са друге стране, у пракси се показало да су се било случајева да се оболели са благом клиничком сликом спорије опорављају", наводи Оташевић.

Како додаје, бележе се случајеви да су особе које су асимптоматски прошле кроз ковид имале спор опоравак, али најчешће теже оболели имају тежи опоравак.

Оташевић напомиње да је под продуженим ковидом сматрају присуство симптома болести и недељама после обољевања (замор, умор, бол у грудима, неправилан рад срца, вротглавица при устајању).

"Тридесет до четрдесет одсто болесника четири недеље по заражавању имају симтоме продуженог ковида, а чак 10-15 одсто и 12 недеља касније", наглашава Оташевић.

Опоравак је индивидуалан 

Специјалиста спортске медицине Сањa Мирковић указује на чињеницу да је опоравак од ковида 19 индивидуалан – зависи од општег здравственог стања организма и генетике.

"Ток болести код две особе сличног здравственог стања може бити иста, али да опоравак буде потпуно другачији," истиче Мирковићева.

Према њеним речима, још се тешко стиже до поузданих инфомација када је реч о ковиду. Чини ми се да засад нема поуздане студије која може да помогне при оправку оболелих, каже Мирковићева.

На питање када спортисти и рекреативци који су боловали од ковида могу да се врате тренингу, Мирковићева напомиње да особи која је прележала ковид а и даље осећа малаксалост, има кратак дах, отежано дисање, убзан пулс, додатна фиизчка активност може само да погорша те симптоме нарочито ако није индвидуално прилагођена организму.

Напомиње да лични доживљај и ослушкивање сопственог тела су најбитнији. 

Најмање четири до шест недеља паузе 

Са друге стране, каже да Завод за спорт и медицину спорта препоручује минимум четири до шест недеља поштеде од физичких напора за децу, рекреативце и професионалне спортисте.

Петар Оташевић каже да хронични болесници због ковида могу имати погоршање основних симптома, па пацијенти који су преживели инфаркт могу осећати продужено гушење, замор, отицање ногу, промене пулса и притиска.

Говорећи о лековима за разбијање тромбова, Оташевић упозорава да се такви лекови не смеју узимати на своју руку јер могу изазвати озбиљна крварења и додаје да се пацијенти претходно обавезно обрате свом изабраном лекару који ће одредити да ли је потребна таква терепија.

"Обично се лекови за разређивање крви дају пацијентима који су прележали тежи облик, који су били хоспитализовани а претходно су имали већ плучну емболију и тромбозу дубоких вена", истиче Оташевић.

Што се тиче терапије за опоравак од ковида, Оташевић каже да још нема поузданих студија које о томе говоре. Оно што се свима препоручује је узимање витамина Ц и Д, а уколико се на прегледу утврди аритмија лекар ће преписати одговарајућу терапију, закључује Оташевић.