ЕУ: Отворен пут за исплату 112 милиона евра Србији до краја године
Земље чланице ЕУ дале су зелено светло за Реформску агенду Србије и тако отвориле пут за исплату 112 милиона евра из плана ЕУ за раст Западног Балкана до краја ове године, сазнаје РТС у дипломатским изворима у Бриселу.
Одлуком земаља чланица одобрене су реформске агенде свих земаља Западног Балкана, осим Босне и Херцеговине која још увек није доставила комплетан програм реформи.
Ова политичка одлука је уједно и последњи корак у процесу одобравања Реформске агенде, коју је претходно усвојила влада Србије и позитивно оценила Европска комисија.
Прва транша од 112 милиона евра представља оквирно седам одсто од 1,58 милијарди евра колико је укупно издвојено за Србију у оквиру Плана за раст. Овај износ се исплаћује на основу усвојене реформске агенде, а остатак исплата ће ићи поступно по календару реформских корака, када Европска комисија процени да су мере предвиђене агендом заиста и спроведене.
Трећину фондова из Плана за раст ЕУ чине бесповратна средства, а остатак су зајмови под повољним условима.
Да би прва исплата била могућа пре краја године, потребно је и да Србија и ЕУ у кратком року склопе билатерлани споразум о грантовима и зајмовима.
У реформској агенди 98 мера
Реформска агенда Србија наводи укупно 98 мера, односно реформских "корака за исплату" у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.
Међу предусловима за коришћење фондова из Плана за раст је поштовање демократских механизама, одржавање слободних и фер избора и принцип владавине права.
У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и "конструктивни ангажман" у дијалогу и примена споразума о путу ка нормализацији и анекса о његовој имплементацији.
Упркос настојању неких земаља и Европског парламента, усклађивање са спољном политиком ЕУ и увођење санкција Русији нису предуслов за коришћење средстава.
Ипак, у регулативи која одређује правила Фонда за раст наводи се да реформске агенде Србије и других земаља треба да "садрже објашњење на који начин ће допринети прогресивном и континуираном усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ".
У области демократије, реформска агенда Србије до децембра ове године предвиђа делимично испуњавање препорука ОДИХР-а за унапређење изборног процеса, а потпуну примену препорука до краја 2025 године.
До краја ове године предвиђена је "темељна ревизија бирачког списка" и избор новог савета РЕМ-а. За 2025. годину планирана је измена више закона, укључујући и законе о избору народних посланика, о локалним изборима, финансирању политичких активности и др.
Међу мерама за које се наводи да ће бити спроведене до краја ове године је и усклађивање визног режима са још "најмање три државе" чијим држављанима је потребна виза за улазак у ЕУ.
У области спољне политике, агенда не помиње питање санкција према Русији, већ наводи да је Србија у "последње време значајно проширила број питања у којима је постигла договор са ЕУ". Истиче се и да Србија "није и неће бити платформа за заобилажење рестриктивних мера ЕУ".
План за раст Западног Балкана, вредан шест милијарди евра односи се на период до краја 2027. године. Исплате ће се вршити два пута годишње на основу извештаја о испуњености реформи.
Европска комисија може да задржи или ускрати предвиђен средства, ако договрене реформе нису спроведене.
Коментари