Још није одзвонило корони, др Срђа Јанковић упозорава на неколико важних ствари у вези са децом

Имунолог др Срђа Јанковић рекао је да су се сви уморили од бројања таласа коронавируса, истичући да "номенклатура да је ово 4. талас није толико важна".

"Кад год оставимо простор вирусу, он нађе начин да обнови епидемију, да доведе до пораста новозаражених", навео је др Срђа Јанковић у емисији Око.

Верује, каже, да постоји мучнина у односу на термине "талас", "пик" и да треба схватити да, док имамо посла са овако заразним вирусом, морамо да пазимо.

Имунолог и члан Кризног штаба истакао је да вакцина штити и безбедна је за децу старију од 12 година. Те године су, каже, само административна граница и питање је времена када ће бити одобрена и за децу млађу од тог узраста.

Др Срђа Јанковић наводи да у Тиршовој нема деце која болују од ковида јер је примарна за њихов смештај КБЦ "Др Драгиша Мишовић" .

"Имамо капацитету за изолацију да лечимо децу која због основне болести морају да се лече код нас, а имају и ковид", рекао је др Срђа Јанковић.

Пошто се не зна још колико ће епидемија трајати, др Срђа Јанковић упозорава да је неколико ствари важно када је реч о деци.

"Битно је да деци омогућимо што је више нормално одрастање, са једне стране, али са друге стране и да деца буду безбедна, што је на првом месту, зато имамо овакав систем. На трећем месту је и то да желимо да спречимо да се болест шири кроз дечје колективе", нагласио је члан Кризног штаба.

Каже да у његову ординацију често долазе родитељи са бројним питањима и да се могу чути бројне дезинформације.

"Теза да се вакцинација може негативно одразити на плодност, нема никакву основу. Нема доказа, назнака и нема рационалне основе да се постави ни као хипотеза. То је измишљотина. Не постоји остатак вируса или генска основа вируса која ће се помешати са нашом. РНК не долази у контакт са ћелијом и разградиће се за три дана. Врло често, нажалост, одлука о вакцинацији код многих људи не долази само на основу информације, већ на основу и схватања свог идентитета, крупног одређења да неки 'они' желе да нам наметну вакцину, а 'ми' не желимо. Да престанемо са ‘ми’ и ‘они’ и да се вакцинишемо и да никакве идеолошке примесе на утичу на ову одлуку", истакао је Јанковић.

Када је реч о ковид пропусницама, др Срђа Јанковић их подржава и сматра да не крше људска права. 

Родитељима дати праву информацију 

Проф. др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, наводи да би овакав почетак нове школске године, када је већина ђака у клупама, треба задржати.

"Паметан се у ходу престројава, тако кажу. Србија није Марс и сада пролазимо нешто што су прошле друге земље док је био распуст, током тог периода је био велики број заражених младих. Не значи да би неполазак гарантовао мање заражених. Већина студија је показала да је током онлајн наставе било нешто више заражене деце од вуханског соја него у периоду када се ишло редовно у школу", указао је председник Удружења педијатара Србије.

Сматра да родитељи пре свега треба да имају праву информацију.

"Једна искључивост која постоји код родитеља, а заснована је на полуинформацији или дезинформацијама, доприноси да они стављају свој его заснован на погрешним чињеницама, испред здравља свог детета", наводи проф. др Георгиос Константинидис.

Према његовим речима, једна од карактеристика ковида је да се информације страшно брзо смењују, па некад ни лекари вероватно нису у могућности да испрате сва питања која се појављују јер нема података о томе.

"Мало је еснафа које је толико јединствено у погледу вакцинације као педијатри. Чак и ако има дилему, педијатар не би требало да је изрекне у служби", сматра председник Удружења педијатара Србије.

Гордана Племић из Удружења "Родитељ" да каже да је на почетку школске године највеће узбуђење међу родитељима јер се до последњег тренутка није знало како ће изгледати настава.

Примећује и да родитељи више воде рачуна о томе да ли ћемо се затварати него да ли ћемо бити здрави.

"Родитељи не причају да ли су вакцинисали против короне, али се распитују. Из разговора са њима сазнајемо да им недостају информације. Млади родитељи доста времена проводе на интернету, мрежама, и могу да се сусретну са разним информацијама за које не знају да ли су праве и да ли им служе. Струка би требало да има јачи домет и да на једноставнији начин објасни родитељима", навела је Племићева.