Напади на новинаре остају некажњени, УНС и НУНС траже одговорност институција

У дану када се обележава Светски дан борбе против некажњивости злочина над новинарима, медијска сцена у Србији суочава се са тешком ситуацијом, озбиљним притисцима и великим бројем напада који најчешће остају непроцесуирани, поручено је у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је".

Потпредседник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Марко Милетић и председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић су за Радио Београд 1 говорили о безбедности новинара, стању у медијима, као и о изазовима са којима се извештачи суочавају на терену и на Косову и Метохији.

Ракочевић: Атмосфера у којој је нормално нападати новинаре

Председник УНС-а Живојин Ракочевић истакао је да се увек на првом месту мора мислити на колеге које су изгубиле животе, подсетивши на случајеве убијених и несталих новинара.

"Када би човек погледао све наше статистике које имамо за 10 година, имао би утисак да смо се налазили у некој ратној зони, да смо били у грађанском рату“, нагласио је Ракочевић.

Истакао је и податак да је током прошле године забележен 261 напад на новинаре, уз напомену да постоји и читаво "море" притисака на дневном нивоу који често остају неевидентирани. Према његовим речима, таква атмосфера ствара утисак да су новинари ентитет "ван закона".

"Ово је атмосфера која је драматична и која мора да се прекине. Потребно је много времена да се лечимо, знате", поручио је Ракочевић.

Указао је, такође, на специфичне и тешке услове у којима раде новинари на Косову и Метохији, наводећи да су независни медији у енклавама успели да опстану упркос притисцима са различитих страна, али да се обичан народ и новинари често повлаче у себе и не пријављују инциденте због страха да не постану мете.

Милетић: Изузетно мали број осуђујућих пресуда

Потпредседник НУНС-а Марко Милетић указао је на забрињавајући тренд настављања некажњивости и непроцесуирања пријава напада на новинаре, истичући да је прошле године забележен минималан број осуђујућих пресуда у односу на укупан број пријављених инцидената.

"Долазимо у ситуацију да се новинари и новинарке с правом осећају изузетно несигурно, зато што апсолутно постоји некажњивост, односно непроцесуирање тих пријава", рекао је Милетић.

Посебно је нагласио проблем учешћа или пасивности припадника полиције током инцидената на терену:

"Забрињава изузетно велики број и велики пораст напада у којима су учествовали припадници полиције или су сами били виновници тих напада на новинаре, или током протеклог периода нису реаговали на оно што се дешавало", навео је Милетић.

Говорећи о ситуацији у сопственој редакцији портала Машина, Милетић је истакао да су новинари били изложени притисцима и нападима током извештавања са терена, али да су се придржавали професионалних протокола који извештачима пружају одређени ниво сигурности.

Захтеви за институционалне промене и рад регулаторних тела

Током разговора наглашена је важност поштовања медијских закона, новинарског кодекса и програмских елабората на основу којих медији добијају дозволе за рад.

Ракочевић је истакао да регулаторна тела морају да почну да раде пуним капацитетом и да користе механизме који су им на располагању.

"Оног тренутка када регулатору буде постало јасно да је кампања на електронским медијима, ван изборне кампање, забрањена и да је то злоупотреба јавног добра, ствари ће истог тренутка кренути ка нормализацији", нагласио је Ракочевић.

С друге стране, Милетић је у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је истакао је да је јавни сервис од кључне важности за медијски систем, али да су за корените промене неопходни притисак јавности, поштовање закона и већа одговорност институција, попут Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Указао је и на потребу увођења обавезујућих одлука Савета за штампу како би се спречило финансирање медија који континуирано крше етички кодекс.