Дојче веле: Немачкој прети талас стечаја

Спасити или пустити да пропадне? То је било велико питање у марту. Немачка савезна влада одлучила је да спасава.

У Немачкој су компаније обавезне да поднесу захтев за стечај ако више не могу да извршавају своје обавезе плаћања или су презадужене. Због пандемије короне, од 1. марта и за сада до краја септембра, фирме су ослобођене те обавезе.

Многим компанијама је тај предах био потребан, јер се економија нашла у шкрипцу. То се види и по развоју бруто домаћег производа – већ у првом тромесечју пао је за два процента, а у другом за десет. За годину у целини, стручњаци очекују минус од пет до осам одсто.

Да би се помогло компанијама, уследили су огромни пакети за спасавање – у Немачкој и читавој Европској унији. Између осталог, немачка влада ублажила је прописе о такозваном раду са скраћеним радним временом, смањила стопу ПДВ-а, одобрила привремену помоћ и пореске олакшице или је директно постала један од власника великих компанија.

Буди добра до октобра

Али, да ли све то помаже компанијама да се опораве? У међувремену влада бојазан да би у октобру могло доћи до великог таласа стечаја, чим поново почне да се примењује обавеза подношења захтева за стечај.

Број стечаја се прво смањио. "Било их је преко осам процената мање у првој половини године него у истом периоду прошле године", каже Патрик Лудвиг Ханч из агенције за издавање кредитне способности "Кредитреформ". Савезни завод за статистику за јул чак наводи смањење од 30 процената.

Чак и ако се то може тумачити као успех, бројке указују и следеће – од мера профитирају компаније које су имале проблеме и пре короне. Наиме, од обавезе подношења стечаја изузете су све компаније које су од 31. децембра 2019. биле презадужене или су имале потешкоће с плаћањем. Међутим, тог кључног датума у Немачкој није било говора о корони и пандемији. Због тога су се маси за спасавање нашле и многе фирме којима ту није место.

Труле компaније угрожавају здраве

У почетку је, наравно, било важно предузећима дати довољно слободе како би државне мере помоћи могле да делују.

Међутим, у начелу је важно да и у кризи постоји чишћење тржишта кроз стечаје, рекао је Ханч. "Ако ниједна компанија не оде под стечај и не нестане са тржишта, то значи да више не постоји разлика између добрих и лоших пословних модела", додаје Ханч. Тиме се може створити проблем здравим компанијама.

Када се привреда поново покрене, компаније и даље морају бити опрезне, "јер ни саме не знају ко је заправо у стечају или неликвидан и ко ће заиста платити рачуне", објашњава Ханч. Као резултат тога, чак и здраве компаније могу упасти у проблеме ако им рачуни не буду плаћени. Прете такозвани ланчани стечајеви.

Истраживачки центар Дојче банк упозорава да такве "зомби компаније", "спроводе агресивну политику цена која оптерећује профитну маржу здравих компанија и кочи структурне промене у целини".

Не сме се заборавити да је још пре короне у многим областима економије, попут аутомобилске индустрије или трговине, почела трансформација. "Корона је сада нешто попут катализатора", истиче Ханч. Због суспензије обавезе подношења захтева за стечај тај катализаор сада не функционише.

Ако заиста дође до таласа стечаја чим истекне суспензија закона, то ће утицати и на тржиште рада, каже Клаус Хајнер Рол из Института за немачку привреду.

Озбиљно је посебно то што ће бити погођене банке. "Оне су повериоци тих несолвентних компанија, а то значи да постоји ризик од банкарске кризе", рекао је Рол.

Сеизмограф звани стечај – искључен

Па како заправо стоји ствар са компанијама у Немачкој?

Стечај је у нормалним временима својеврсни сеизмограф за стање у економији, каже Ханч. Пошто је сада "угашен", "Кредитреформ" је користио друге показатеље. "Посматрали смо како се плаћају рачуни, колико има наруџбина и многе друге аспекте. Дошли смо до закључка да компанијама не иде добро".

То не изненађује. Многим компанијама постепено понестаје новца. У сваком случају, све је више неподмирених рачуна који се тек касно измире. Тренутно је понашање компанија у том погледу горе него икада откад се почело с праћењем тог аспекта пословања, дакле од лета 2015. године.

Према истраживању института Ифо спроведеном у јуну, петина немачких компанија сматра да је егзистенцијално угрожено короном. Према проценама "Кредитреформа", у септембру ће се око 550.000 компанија наћи у проблемима – огромним или мањим. Ради поређења – 2018. било је их око 330.000, тих такозваних "зомби компанија".

Само одложени проблеми

Ако корона-криза потраје дуже и ако се продужи суспензија обавезе подношења захтева за стечај, број "болесних" компанија ће се повећати, сигуран је Ханч. Савезна министарка правде Кристине Ламбрехт жели продужетак суспензије до марта 2021.

Са друге стране, компаније су забринуте. Председник Немачке привредне коморе (ДИХК) Ерик Швајцер верује да би "продужење било једнострано на штету поверилаца и тако угрозило друге компаније". Он сматра да би било боље када би се закон о стечају реформисао. Удружење стечајних управника у Немачкој такође упозорава на даљу суспензију обавезе пријављивања стечаја.

Како би се смањио очекивани талас стечаја и да се презадуженост компанија не би погоршала, Клаус Хајнер Рол предлаже да се више не дају хитни кредити, јер "у неком тренутку ти кредити морају да се враћају".

Уместо тога, одређени кредити које је компанија добила, могли би постепено да буду претворени у помоћ – на пример за задржавање радних места или стручну обуку.