Била корона или не, штедња у Србији расте

Динарска штедња је крајем јуна 2020. године достигла рекордних 85,5 милијарди динара, а у последњих осам година, од јуна 2012, готово је упетостручена, односно повећана за чак 67,9 милијарди динара, саопштено је из НБС.

Више од половине укупног раста, или 34,2 милијарде динара, остварено је у последње три године, истичу из централне банке.

Додају да то потврђује да су монетарна, финансијска, фискална и макроекономска стабилност, које су у претходном периоду постигнуте и које се успешно одржавају - биле предуслов за поверење грађана у домаћу валуту и банкарски систем.

И девизна штедња у протеклих осам година бележи раст, иако нешто умеренији у односу на динарску штедњу. Она је са 7,9 милијарди евра с краја јуна 2012. године повцехана на 11 милијарди евра на крају јуна ове године.

Континуирани раст динарске и девизне штедње, напомињу из НБС, остварује се у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва и, у последња четири месеца, у условима кризе изазване коронавирусом, што додатно потврђује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу.

Која је штедња исплативија 

Најновија анализа НБС још једном је потврдила да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама.

Анализа исплативости штедње орочене на годину дана и реорочаване у периоду од осам година показала је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2020. године добио скоро 39.500 динара (око 340 евра) више него да је у истом периоду положио на девизну штедњу евре у противвредности наведеног износа од 100.000 динара.

И у случају орочавања штедње на годину дана, без занављања, у последњих осам година било је исплативије штедети у динарима и то у чак 98 посто посматраних годишњих потпериода.

Рецимо, штедиса који је од прошлог јуна штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у јуну 2020. преко 2.600 динара више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.

До истог закључка се долази и када се исплативост динарске у односу на девизну штедњу посматра на краће, али и на дуже рокове.

Више каматне стопе на динарску штедњу у односу на девизну

У случају орочавања штедње на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у преко 86 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања штедње на две године, динарска била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Из НБС наглашавају да је већа исплативост динарске штедње резултат постигнуте и одржане монетарне стабилности, ниске и стабилне инфлације и релативно стабилног курса динара према евру, И сyабилности макоекономског система.

Исплативност се огледа и у вишим каматним стопама на динарску штедњу у односу на девизну, као и у повољнијем пореском третману штедње у домаћој валути, јер се на камату по основу динарске штедње порез не плаћа, док се на камату по основу девизне штедње у еврима плаћа порез од 15 посто.

У централној банци подсећају и на све благовремено донете мере у периоду пандемије, које су допринеле сигурности грађана и очувању привредне активности.

Народна банка Србије поручује да ће као И до сада, у сарадњи с Владом, настојати да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу и убудуће доприноси процесу динаризације, посебно стављајући акценат на динарску штедњу.