Грубјешић: Преговори око пакета за опоравак показују старе поделе у ЕУ

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику сматра да неуспешни покушаји да се дође до договора показује да у оквиру Европске уније још увек постоје старе поделе.

"Први прави тест за Унију је било избијање пандемије, када смо видели да се Европска комисија у почетку није баш најбоље снашла, па су након тога подмазали точкове и кренули да раде. Ово јесте до сада највећи тест који показује како још увек постоје те старе поделе између севера и југа, запада и истока, односно старих и нових земаља чланица и да ће бити јако тешко да се превазиђу", објашњава Грубјешићева.

Каже да постоји још један начин да се дође до договра ако се компромис не постигне, а то је механизам унапређене сарадње са земљама чланицама, где би без "штедљиве четворке", друге земље покушале да постигну договор.

"Мислим да се томе ипак неће прибећи јер би продубило све те разлике које постоје", наводи Грубјешићева.

Немачка поново показује лидерство

Сузана Грубјешић стиче да је познат став Холандије да се даје што више зајмова, а што мање бесповратрних средстава.

"Италија и Шпанија су већ довољно задужене и презадужене. Њима свакако не одговаар да добију кредите. Чак је холандски премијер Руте рекао да морају најпре да спроведу реформе попут тржишта рада и пензионих фондова да би могли поново да рачунају на та средства", каже Грубјешићева. 

Истиче да Мађарску и Пољску условљавају реформама у области владавине права и да ће бити веома тешко постићи споразум.

"Немачка опет показује лидерство и од ње се очекује да покреен читаву европску привреду. Ангела Меркел се показује као један од највећих лидера у историји Европске уније на начин на који је водила Немачку и Европску унију кроз пандемију", сматра Грубјешићева. 

Истиче да не верује у алтруизам, али да је у интересу Немачке и Француске да се привреда што пре покрене.

"Тај двојац нам у пракси показује како изгледа Европска унија са две водеће земље, али и са овим државама које зову штедљиве и шкртице, а које су за рационалније трошење средстава", истиче Грубјешићева. 

Наглашава да Србија, у сваком случају, може само да срачуна колико губи јер још увек није чланица Европске уније, те да суседна Хрватска рачуна на 20 милијарди евра из корона фонда, што је двоструко више него што је добила за протеклих седам година, колико је чланица Европске уније.