Шта чека економију – "једина извесност је да никада неће бити као пре"

Професор Факултета ФЕФА Горан Питић каже да је обухват тренутне кризе толики да није забележен још од велике кризе из 1929. године.

"Чак је и она криза из 2008. године, која је за многе била изненађење, потпуно другачија, пошто овога пута говоримо о једном озбиљном здравственом проблему којим је индукован и проблем везан за економију", објашњава Питић.

Истиче да је криза отворила много питања, а да је једина извесност да никада више неће бити исто као пре.

"Чека нас једна неизвесност и то је највећи проблем који имамо. Тешко је припремити се за будућност. Будућност је немогуће планирати, али некада смо бар могли добро да се припремимо. Данас је то много теже", наглашава професор Питић.

Подсећа да се пре неколико месеци мислило да ћемо можда имати само један удар епидемије.

"Средства која неке државе имају, укључујући и наша, потрошена су доста брзо. Талас огромног фискалног стимулуса је убачен, а сада је питање шта даље, када се очекује други налет", упозорава Питић.

"Нема простора за кукање"

Професор Економског факултета у Београду Драган Лончар каже да је вирус донео читав низ додатних ограничења.

"Треба имати у виду да су неки макроекономски трендови већ били нарушени и пре корона кризе и да се већ био осетио благи пад перформанси, поготово у развијеним западним економијама. Имамо упаривање неке структурне кризе која је већ куцала на врата и здравствене кризе која постаје озбиљна и дубока", објашњава Лончар.

Каже да су лимити евидентни, у смислу мобилности људи, у смислу страха и неизвесности.

"Ја верујем у флексибилност и човека, и фирми, и држава. Нема простора за кукање. Морамо да нађемо одговоре за ову ситуацију која је потпуно атипична", наглашава Лончар.

Професор Горан Питић истиче да су економске мере које је држава донела сигурно помогле да се први талас кризе лакше прегура, али да се ефекат кризе свакако осећа.

"Мора да постоји дисциплина. Мора да се врати поверење. Када је неизвесност у питању, поверење мора да постоји. Поверење се ствара транспарентношћу, јасним информацијама, јасним програмима и дефиницијама шта желимо да радимо. То је улога за државу", сматра Питић.

Каже да неизвесност ствара велике проблеме, али да се компаније сналазе и да ће се све боље сналазити што криза буде дуже трајала.

"Српске компаније очекују два тренутка истине"

Професор Драган Лончар наводи да многе компаније нису спремне дочекале кризу, јер су "пливале" на таласу оптимизма.

"Два су тренутка истине за компаније у Србији – један је завршетак програма подршке државе. Исплаћена је трећа минимална плата. До 1. новембра, до када важи забрана отпуштања више од 10 одсто радника, компаније треба да наставе из својих умањених прилива да исплаћују зараде", објашњава Лончар.

Сматра да после 1. новембра следи други "тренутак истине".

"Отвара се питање шта ће радити компаније које више немају забрану отпуштања, а имају ниво тражње или продаје на 60 или 70 одсто пређашњег нивоа, питање је како ће плаћати фиксне трошкове", каже Лончар.

Истиче да су компаније ипак углавном добро реаговале и показале жилавост.

"Неке компаније су чак у плусу. То је пет до десет одсто компанија које су у контрацикличним гранама – базна хемија, прерада базичне хране, малопродаја хране, телекомуникације... Све што је дискрециона потрошња, што је нека додатна, неегзистенцијална потрошња доживело је пад", наводи Лончар.

Каже да неизвесност тера људе да креирају нове резерве ликвидности, јер не знају шта ће сутра бити, и на нивоу појединца и на нивоу компанија.