Изгубљени радни сати једнаки губитку од 400 милиона радних места

У најновијем извештају та организација наоди да је дошло до пада од 14 одсто у глобалном радном времену током другог квартала 2020., што је једнако губитку 400 милиона радних места са пуним радним временом (на основу 48-сатне радне недеље).

То указује на нагло повећање у односу на претходну пројекцију из маја када је предвиђени пад износио 10,7 процената или 305 милиона радних места.

Нове бројке одражавају погоршање стања у многим регионима током претходних недеља, посебно у економијама у развоју.

Губици у радном времену према регионима за други квартал показују пад у Америци за 18,3 одсто, Европи и централној Азији 13,9 одсто, Азији и Пацифику 13,5 одсто, арапским државама 13,2 одсто и Африци 12,1 одсто.

Шта нас чека у другој половини године

Извештај представља и три сценарија за опоравак у другој половини 2020. године: основни, песимистични и оптимистични, наглашавајући да ће дугорочни исход зависити од будућег пута пандемије и избора државних политика.

Основни модел - који претпоставља опоравак економске активности у складу са постојећим прогнозама, укидање ограничења на радном месту и опоравак потрошње и инвестиција - предвиђа смањење радног времена за 4,9 процената (еквивалент 140 милиона радних места са пуним радним временом) у поређењу са четвртим кварталом прошле године.

Песимистички сценарио претпоставља други талас пандемије и повратак ограничења која би значајно успорила опоравак. Последица би био пад радног времена од 11,9 посто (340 милиона радних места са пуним радним временом).

Оптимистички сценарио претпоставља да се радне активности брзо успоставе и значајно повећа укупна потражња и отварање нових радних места. Са овим изузетно брзим опоравком, глобални губитак радног времена смањио би се на 1,2 одсто (34 милиона радних места са пуним радним временом).

Утицај на жене

Извештај УН агенције за рад такође открива да су жене несразмерно више погођене пандемијом, стварајући ризик да изгубе ионако скроман напредак у равноправности полова остварених у последњим деценијама и да ће се погоршати родне неједнакости везане за посао.

Снажан утицај ковида 19 на жене-раднице односи се на њихову превелику заступљеност у неким економским секторима који су најтеже погођени кризом, као што су смештај, храна, продаја и производња.

У том сектору готово 510 милиона или 40 одсто свих запослених су жена у односу на 36,6 одсто мушкараца.

Жене такође доминирају у секторима рада у здравству и социјалној заштити, где је изложеност зарази и преносу болести већа.

Кључни изазови пред нама

Док су земље на почетку невиђеном брзином и обимом усвојиле мере и представиле политику заштите у извештају Међународне организације рада као кључни изазови се наводе:

- Проналажење праве равнотеже и секвенцирање здравствених, економских и социјалних и политичких интервенција за постизање оптималних одрживих резултата на тржишту рада.

- Спровођење и одржавање интервенција политике на потребном нивоу када ће се вероватно да ће ресурси бити све ограниченији.

- Заштита и промоција услова рањивих, угрожених и тешко угрожених група како би тржишта рада била праведнија и правичнија.

- Осигуравање међународне солидарности и подршке, посебно за земље у развоју и земље у развоју.

- Јачање социјалног дијалога и поштовање права.

"Одлуке које доносимо сада одјекују у годинама које долазе и након 2030. Иако су земље у различитим фазама пандемије и много је урађено, морамо удвостручити напоре ако желимо да изађемо из ове кризе на бољи начин него када је криза почела", рекао је генерални директор Међународне организације рада Гуи Рајдер.