Најдетаљније податке о нама имају банке - за шта их користе

Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије објашњава за Јутарњи програм РТС-а какав је заправо данас модеран банкар у дигиталном свету и зашто је то дефицитарно занимање.

Нове технологије, објашњава Ханић, постављају посебне захтеве према банкарима данас, с обзиром на веома изражене процесе дигиталне трансформације, на дигитализацију многих финансијских услуга које банке пружају.

Зато је, додаје, потребан један модеран банкар који познаје савремене информационе технологије, вештачку интелигенцију, концепте машинског учења, управљање базама података, посебно великих база, којима управо располажу банке захваљујући огромном броју трансакција који се генеришу на дневном нивоу.

Данашњи, савремени банкарски стручњак и економиста, сматра Ханић, поред тога требало би да познаје технике напредне информатике.

"Мора да је способан да податке, односно информације које данас представљају снажан ресурс, управо само ако се банкари оспособе да изврше селекцију потребних података, да их обраде и да из тих банака изведу вредне информације о профилу клијената и да прилагоде садржај своје понуде и тиме обезбеде практично комуникацију 'један на један'", објашњава Ханић.

Додаје  и да на тај начин боље задовољавају потребе корисника финансијских услуга, а с друге стране оне банке које су напредније у том погледу остварују значајну конкурентску предност у односу на друге банке на тржишту. 

Зашто банке обрађују наше податке 

То да банке обрађују наше податке није тајна. Професор Ханић објашњава да банке на тај начин могу добро да открију наш дигитални идентитет, да сазнају наше навике, укусе, наше преференце, управо да сазнају где и шта купујемо, када и колико купујемо.

"И захваљујући томе могу да укрсте те податке и да нам понуде у одређеном, правом тренутку одређене услуге које су примерене нашем профилу, нашим потребама и коришћењу појединих производа и услуга", каже Ханић.

Да ли то потписујемо ситним словима, а не знамо шта потписујемо?

"То је нажалост или на срећу тако. Морамо да верујемо да све те уговоре контролишу одређени органи, интерни, банке пре свега, а затим и екстерни, то је у домену надзора Народне банке и банке су дужне да упознају нас као кориснике финансијских услуга о свим битним детаљима тог уговора", сматра професор.

Оцењује да је број тих одредби, клаузула у појединим уговорима, заиста велики и требало би како каже, размишљати да се он редукује на неку одређену мању меру, да важе за неке специфичне уговоре, а све што је опште да буде на неком другом месту написано.

Зашто је модеран банкар дефицитарно занимање 

Ханић истиче да је брзина развоја савремених информационих технологија данас таква да факултети који су иначе доста традиционалне, круте организације споро реагују.

О томе, каже, најбоље сведоче подаци да је на тржишту кадрова тогг профила дефицит велики и да постоји потреба за образовањем, управо савремених стручњака, економиста који су у стању да искористе све благодети, цео потенцијал које савремене информационе дигиталне технологије пружају.

"Ми смо као факултет у том погледу направили велики искорак. Увели смо посебне студијске програме и на основним и на мастер студијама из области примене савремених информационих технологија у финансијама. Амбиција наша је управо да стварамо економисту банкара за савремено дигитално доба који ће одговорити захтевима онога што данас називамо "банка 4.0. Банкарство 4.0 је засновано на савременој банкарској револуцији", истиће Ханић. 

Старији све више користе онлине услуге у банкарству 

Анализе јасно показују да је структура коришћења онлине услуга у банкарству промењена и да коришћење тих технологија није привилегија само младих и да све више старије особе користе те услуге.

Ту се, истиче, посебно придаје значај дигиталном описмењавању.

"Предмет докторске дисертције на нашем факултету је било темељно истраживање структуре понашања и откривања образаца понашања домаћинстава у Србији у поређењу са домаћинстима у другим региону", наводи Ханић.

Наглашава да је оно што се дешавало последњих месеци променило структуру потрошње , образац понашања.

"Сада се остварују одређене правилности које су давно уочене, а уочио их је чувени економиста Ернест Стенгел, још пре више од 150 година, а то је зависност која постоји између издатака за поједине врсте производа и услуга и висине примања. Овде су те законитости модификоване и због велике неизвесности у појединим периодима када су потрошачи одлагали потрошњу осим оног што је неопходно за живот, у том смислу је структура потрошње била у сасвим другом смислу", објашњава професор Ханић.

Нада се да ће када се економске прилике стабилизују, примања домаћинстава поново доћи до стабилних образаца у понашању појединаца и домаћинстава.