Нема тискања и гужве, клубови пред затварањем – држава најављује помоћ

Београдски ноћни живот је неизоставан део туристичке понуде главног града. О њему пишу најчувенији светски туристички часописи, а страни туристи причају са одушевљењем. Затварањем када се очекивала рекордна туристичка посета, ресторани, клубови, барови су претрпели штету од које, кажу неће моћи да се опораве без помоћи.

Пре две недеље поново су почели да раде, али је промет у односу на претходне године преполовљен. Не искључују могућност да у октобру, када креће нова сезона, многи из бранше која запошљава 14.000 радника не отворе врата.

И после две недеље од отварања ресторана, барова и клубова, код већине је уобичајена слика.

"Клубови живе од тога да људи буду у гужви и просто се не перципира да је клуб добар ако не постоји гужва у њему", истиче угоститељ Перо ди Редо.

Клупска сцена најживља је од марта до јуна, а од тада зарађеног новца живи се све до октобра када се клубови поново отварају. Уместо профита, сваки локал калкулише губитак између милион и два милиона динара месечно.

Решење виде у продужењу исплате минималца за запослене у тој индустријској грани и ослобађању од плаћања доприноса и кирије све док не почну да раде.

Апелују да се смањи ПДВ-а на угоститељске услуге како би додатно могли да снизе цене.

"Требали би да нас погледају и да кажу 'океј, овим људима треба помоћ' јер ми шест месеци нећемо моћи да радимо, шест месеци су наши запослени на платама, шест месеци стиже рента, мени стиже струја 1.000 евра месечно, а ми не радимо", указује Миша Релић из Удружења ноћних клубова и барова.

Министарстава привреде, трговине и туризма, саобраћаја и Привредна комора Србије припремили су нови пакет мера за побољшање ликвидности и обртна средства кројен управо према потребама туризма, угоститељства, путничког саобраћаја и фирми које се баве организацијом догађаја.

"Грејс период ће бити две године, рок отплате три године, лимити за кредите за микро предузећа и предузетнике је дупло повећан, дакле до 20 милиона динара, за мала предузећа до 80 милиона динара, средња 180 милиона динара. Средства обезбеђења наравно зависе од износа који ће се узимати и оно што је врло битно је да су потпуно прилагођена најугроженијој грани привреде", наводи Тијана Маљковић из Привредне коморе Србије.

У Привредној комори Србије кажу да и Скупштина града Београда разматра како уз постојеће мере још може да се помогне јер се бољи дани за угоститеље и хотелијере очекују тек на јесен.