Тачијев "анђео чувар" сведочи у Хагу – Џок Кови тврди да лидер ОВК није умешан у убиства и прогоне

"Ни једна од ових активности није директно повезана са господином Тачијем, нити се на било који начин коси са мишљењем које смо имали о њему", рекао је Кови пред Специјалним судом за злочине ОВК у Хагу, потврђујући наводе које су пре њега, на истом месту, изнели некадашњи званичници Стејт департмента Џејмс Рубин и Пол Вилијамс.

Сведочења Рубина, Вилијамса и Ковија уследила су пошто је тужилаштво, у претходне две године, испитало 125 сведока и извело око 3.000 материјалних доказа у процесу који се против четворице бивших лидера ОВК води због наводних ратних злочина и злочина против човечности, за које се терете и по командној одговорности.

Осим Тачија, оптужени су и члан генералштаба ОВК Реџеп Сељими, шеф обавештајне службе Кадри Весељи и портпарол ове формације Јакуп Краснићи.

Тужилаштво је Ковија суочило са документом посебног тима УНМИК полиције за борбу против организованог криминала с почетка новембра 1999. године, у којем се наводи да су истражни органи "прикупили око 7.500 имена некадашњих и садашњих припадника ОВК и Косовског заштитног корпуса, за које се тврди да имају везе са нелегалним активностима".

У том извештају наводи се и да је од бивших припадника ОВК одузето неколико десетина легитимација "министарства унутрашњих послова" које је потписао оптужени Реџеп Сељими, који је, упркос отужбама за отмице, изнуде, протеривање и претње, "несметано наставило да ради без реакције полиције".

Стварање лидера косовских Албанаца

Кови је, пак, одговорио да се сећа наређења из седишта Уједињених нација за покретање свеобухавтне истраге о наводним злочинима ОВК и учешћу припадника ове формације у криминалним радњама, и навео да је било "кристално јасно да Тачи с тим, ни са акцијама припадника Косовског заштитног корпуса, нема никакве везе".

У претходних петнаестак година, неколико високо рангираних званичника међународне полиције на Косову означавало је Џока Ковија као човека који је на место заменика шефа УНМИК-а постављен како би "чувао Тачија од оптужби за злочине и организовани криминал".

О томе је, још пре 15 година, за Интернет портал Радио-телевизије Србије говорио некадашњи шеф Одељења УНМИК полиције за тешки криминал Стју Келок, који је рекао да је Џок Кови "умешао прсте у сваку значајнију одлуку".

"Био сам потпуно свестан ко је господин Тачи и колики је његов утицај. Међутим, у круговима у којима сам ја деловао, било каква критичка дискусија о њему или његовим сарадницима била је одмах одбацивана. У то време, био сам сведок стварања државника. Било ми је јасно, кристално јасно, да је баш он био изабран и да никада неће бити доведен у везу са било каквим криминалним активностима. И све то упркос чињеници да је имао утицај на убирање пореза, трговину дрогом и белим робљем, оружјем и шверцом разне робе", рекао је Келок.

Генерал Рајнхарт, Ругова и Тачи

Тужилаштво је, пак, цитирало одломке из дневника другог по реду команданта Кфора, немачког генерала Клауса Рајнхарта који је, објашњавајући односе са нетом расформираном ОВК, тврдио да му је Тачи у више наврата претио да ће обуставити сваку сарадњу са мисијама НАТО и Уједињених нација "незадовољан њиховим потезима".

"Он (Тачи) се понаша као дериште којем не дају играчку коју жели, а играчка су председништво Косова и политичко вођство под кишобраном Кушнерове администрације", наводи се у Рајнхартовој књизи.

Кови је, бранећи Тачија, рекао да је та фрустрација била показатељ колико је некадашњи политички лидер ОВК снажно желео да покаже важност сарадње са Унмиком.

"То није дуго трајало", рекао је Кови.

Помињан је и интервју Реџепа Сељимија, који се хвалио да је, заједно са Тачијем, средином 1997. године на Косово донео 11 минобацача, те да је у овој акцији учествовао и шеф обавештајне службе ОВК Кадри Весељи.

Кови је испитиван и о улогама које су на Косову имали Азем Суља и Сокољ Башота.

"Не знам ништа о томе", рекао је Кови.

Азем Суља, познат по надимку Велики Ујак, био је један од оснивача ОВК и тајне службе ШИК, која је формирана почетком сукоба на Косову, уз помоћ истоимене албанске обавештајне службе, углавном да би учврстио лидерску позицију Хашима Тачија и неутралисао све остале ривале.

Осим десетак албанских агената, ангажованих још 1998. године, на челу косовског ШИК-а били су Азем Суља и Џавит Халити и Кадри Весељи, који су, осим елиминације потенцијалних ривала, набављали оружје за потребе ОВК.

Виђенији чланови Демократског савеза Косова били су главне мете напада, посебно од тренутка када се лидер странке Ибрахим Ругова, средином јула 1999. године, вратио на Косово.

У извештајима УНМИК полиције из тог времена наводи се и да се некадашњи припадници ОВК "сумњиче за организовање напада против Срба и да се сукобљавају са британским и француским снагама Кфора".

Кови је, истовремено, рекао да се сећа убиства Џемаила Мустафе, новинара и блиског саветника Ибрахима Ругове, али је додао да су за његово убиство одговорни "екстремисти и кукавице који су покушали да спрече стварање демократског друштва".

Хашим Тачи, заједно са бившим шефом тајне полиције Кадријем Весељијем, портпаролом ОВК Јакупом Краснићијем и некадашњим чланом главног штаба ОВК Реџепом Сељимијем, после озбиљне истраге и испитивања неколико стотина сведока, оптужени су пред Хашким трибуналом за убиства, мучења, злостављања, застрашивања и прогон Срба, Рома, али и политичких противника међу косовским Албанцима, од марта 1998. до септембра 1999. године.

Тужилаштво Специјалног суда за злочине ОВК наводи да се четворица лидера терете за злочине почињене против стотина цивила, због чега сносе индивидуалну одговорност, те да су били део систематских напада на особе за које су сматрали да делују против ОВК.

Тачијеви браниоци, Грегори Кихо и Лука Мишетић, који су својеверемено пред Хашким трибуналом успешно одбранили хрватског генерала Анту Готовину, почетне ставове одбране засновали су на тврдњама да бивши политички лидер ОВК није имао стварну моћ, већ да је она лежала у рукама команданата оперативних зона.

Аналитичари сматрају да ће исход суђења четворици команданата ОВК имати потенцијално огроман утицај на историјско виђење рата на Косову, посебно јер су идејни творци бомбардовања тадашње СР Југославије зарад такве акције редефинисали појам војне интервенције засноване на хуманитарним разлозима.

Суђење у Хагу би могло, кад се једном оконча, да баци додатно светло на низ недовољно разјашњених околности које су пратиле како настанак и деловање ОВК, тако и све оно што се дешавало након последњег рата у 20. веку, до данас.